Šta je MINIMAL YOGA®, škola joge ili joga stil? je pitanje koje često čujemo od vežbača na našim časovima, od zainteresovanih za naš kurs za instruktore joge, ali i od polaznika našeg kursa, odnosno budućih učitelja joge. Odgovor je kratak i jasan, i glasi: i jedno i drugo. Prvo smo koncipirali stil pa smo napravili školu. Tim redosledom se vodimo i u ovom tekstu gde ilustrujemo razlike, kroz prizmu četiri (4) oblasti kojima se bavimo u okviru instruktorskog kursa, odnosno četiri (4) kamena temeljca u našoj školi za instruktore joge.
Oblasti su:
1) filozofija i istorija joge,
2) jogijske tehnike i praktike,
3) anatomija, fiziologija i biomehanika, i
4) učiteljski zanat i praksa.
MINIMAL YOGA® kao stil joge
MINIMAL YOGA® kao stil je studiozno osmišljena kombinacija različitih jogijski stilova i drugih sistema pokreta i meditacije. Kombinujući ih formirali smo održivi trening za um i telo čija je suština kontinuirani doživljaj koncentrisanog disanja i kretanja tokom treninga (i u svakodnevnom životu). MINIMAL JOGU na taj način definišemo kao meditaciju u pokretu i mirovanju. MINIMAL u imenu je opis koji smo pozajmili od filozofije minimalizma i koji označava da se bavimo suštinom. Reč JOGA znači da je osnova te suštine filozofska disciplina formirana na indijskom potkontinetu, na prelazu između prvog i drugog milenijuma naše ere, koju je delom sam komponovao, a delom sakupio misli drugih, indijski mislilac Patanđali.
1) Filozofska odnosno teorijska baza nam je dakle Patanđalijeva zbirka izreka, aforizama „Joga sutre″. Jogijskih filozofskih izreka i interpretacija je bilo i pre i posle sistematizacije, i one su se kroz istoriju menjale i prilagođavale, odnosno oslikavale realnost i okolnosti ljudskog života, ali Patanđalijev rad je prvi sistematski postavljen kamen temeljac joge kao praktične filozofije, a time i MINIMAL JOGE kao stila. Za MINIMAL JOGU kao stil, „Joga sutre″ su način, putokaz i upitstvo kako praktikovati jogu. Sutre tretiramo kao proizvode ljudskog uma i interpretiramo ih iz perspektive teorije evolucije, civilizacijskog razvoja, konstruktivizma, minimalizma, kritičke teorije… reflektujći i preispitijući ne samo „Joga sutre″ kao takve, nego i naš odnos prema njima, odnosno našu perspektivu. Plod ovakvog kritičkog odnosa prema sutrama su i naše MINIMAL JOGA SUTRE.
U MINIMAL JOGI kao stilu se ne bavimo takozvanom suptilnom anatomijom i konceptima kao što su čakre, nadiji, meridijani. Odnosno ne radimo to van granica placebo efekta koji ovi koncepti mogu imati u tretmanu različitih fizičkih i psihičkih poteškoća. Istovremeno to ne znači da apriori odbacujemo da ima istine u izreci da vera može da pomeri planine, odnosno da ubeđenja mogu da ubrzaju proces i olakšaju put do cilja. Naprotiv. Da nismo verovali da je MINIMAL JOGA to što svetu treba i da je nismo koncipirali na način na koji smo želeli, danas ne bi smo ni bili tu gde jesmo. Međutim ljudski organizam, društvo oko nas, planeta na kojoj živimo, naš zvezdani sistem, galaksija, pa na kraju krajeva i univerzum su toliko fascinantni i nama još uvek dobrim delom nepoznati da bi bilo šteta da se nekritički držimo koncepata koji su možda bili smisleni u jednom periodu istorije, kada su znanja čovečanstva bila neuporedivo skromnija od znanja koja posedujemo danas. Zanemarujući ova nova znanja, koja ljudska vrsta svakodnevno generiše koristeći svoju evolutivnu prednost da apstraktno misli i stvara, te držanje za neke – verovatno u datom istorijskom trenutku opravdane – konstrukte, nije način na koji se praktikuje MINIMAL JOGA.
Istorijski gledano mi smo savremeni stil joge nastao u drugoj deceniji 21. veka, kombinacijom postojećih stilova, i to oslobađajući ih po našem mišljenju nepotrebnih narativa, autoriteta gurua, praznoverja itd.
2) Kada su jogijske tehnike i praktike u pitanju, u MINIMAL JOGI kao stilu, bavimo se disanjem, meditacijom i telesnim pokretom, odnosno asanama i dinamičnim pokretima između asana. To radimo bez dodatnih religijskih, mističnih i drugih -inih dodataka. Drugačije rečeno – koliko god to nekome grubo i surovo zvučalo – u MINIMAL JOGI kao stilu „ne prodajemo maglu″.
Minimalizam u smislu izreke „manje je više″ određuje način na koji koncipiramo naš pristup jogijskim tehnikama i praktikama. Brus Li je to metaforično rekao ovako: „Ne plašim se čoveka koji je izveo deset hiljada udaraca jednom, nego onog koji je vežbao jedan udarac deset hiljada puta″. I ne, to ne znači da u MINIMAL JOGI imamo uvek iste sekvence koje ponavljamo dok ne svisnemo, nego da vežbamo određeni broj asana, koje se trudimo da smisleno variramo i kombinujemo drugačije.
Ako bi baš morali da se svrstamo u širu grupu stilova MINIMAL JOGU bi mogli definisati kao vinjasa stil. Vinjasa je za nas princip anatomski i biomehanički logičnog povezivanja asana u sekvencu, uz izvodjenje sekvence na način da disanje i koncentracija, odnosno osećaj sopstvenog tela, zadržavaju primarnu ulogu. Tempo izvodjenja, odnosno duža i kraća zadržavanja u pozama zavise od koncepcije pojedinačnih časova. Akronim B.E.A.M. na engleskom, odnosno K.i.D.a.M.O. na srpskom, su možda najbolji način kako sebi i drugima objašnjavamo kakav je stil MINIMAL JOGA.
B.E.A.M.
Breathe with Ease and Awareness in Motion
K.i.D.a.M.O.
Kreći se i Diši, a Mir Oseti
3) Anatomija, fiziologija i biomehanika čine, pored filozofije joge i jogijskih tehnika i praktika, treći kamen temeljac MINIMAL JOGE kao stila. Već smo gore pomenuli da se u MINIMAL JOGI kao stilu ne bavimo takozvanom suptilnom anatomijom. Znanja na koja se oslanjamo su proverena medicinska znanja o različitim anatomskim sistemima, njihovim funkcijama, ali i o mehaničkim i biološkim zakonitostima kretanja na planeti, u univerzumu u kojem vladaju fizičke sile gravitacije, Njutnovi zakoni kretanja itd. Drugim rečima, ne koncipiramo časove bazirano na čakrama, vibracijama, energetskim kanalima i sličnim pojmovima. To radimo istom logikom koje se držimo kada odnos prema ženama ne baziramo na sedjevekovnim znanjima i ubeđenjima.
4) Učiteljski zanat i praksa, četvrti temeljac MINIMAL JOGE kao stila, bazirani su na na odlučnom odbacivanju neprikosnovenog autoriteta gurua kako u našem slučaju, tako i u slučaju drugih. Ajengar, Džois, Satjananda, Gurudev i slične autore i autoritete ne preuzimamo i ne citiramo njihov rad nekritički. Naprotiv, temeljno analiziramo njihov pristup koristeći savremena znanja i naučni metod, istovremeno kritički diskutujući njihov doprinos razvoju joge kao umne i fizičke discipline, praktične filozofije ali i u širem kontekstu njihov doprinos poštovanju, toleranciji i razumevanju.
Kao učitelji i instruktori otvoreni smo za pohvale i za kritike. Svi prave greške, pa tako i mi. Trudimo se da jasno komuniciramo šta se na našim časovima može očekivati, a šta ne. Ne bavimo se terapeutskom jogom i smatramo da se istom može baviti samo ako se primene isti naučni standardi kao i na ostale discipline koje se nazivaju terapeutskim. Na časovima ne radimo korekture i ispravljanja gurajući ljude u nekakve takozvane pravilne asane već asane prilagođavamo ljudima. Drugim rečima MINIMAL JOGU namenjujemo ljudima u invalidskim kolicima i sprinterima na 100 metara.
Sažeto u jednu rečenicu svaki učitelj MINIMAL JOGE je sekularni praktičar i skeptični istraživač.
MINIMAL YOGA® kao škola joge
Škola MINIMAL YOGA kao škola nudi savremen, istorijski informisan, naučnim dokazom potkrepljen, sekularan, društveno odgovoran, kontekstualizovan, i po našem skromnom mišljenju veoma zabavan i kreativan, ali zahtevan program obuke za instruktore joge. Nauka, odnosno naučni metod igra važnu ulogu u našem odnosu ne samo prema psiho-fizičkim odnosno fiziološkim aspektima vežbanja joge, nego i kada su u pitanju njena istorijska, filozofska i društvena dimenzija. MINIMAL JOGA kao škola, odnosno kurs za instruktore joge su šire koncipirani nego MINIMAL JOGA kao stil. Kurs je struktuiran prema međunarodnim standardima propisanim od strane Joga Alijanse, najvećeg svetskog udruženja škola i učitelja joge i podeljen na dve celine: RYS 200 i RYS 300. Zajedno obe celine čine petstosatni trening za instruktore joge.
O programu se najbolje možete informisati na početnoj strani gde skoro do tančina objašnjavamo kako izgleda naš KURS ZA INSTRUKTORE JOGE, ali evo i ovde ispod ukratko šta je razlika kada se uporede MINIMAL JOGA kao škola za instruktore joge i kao joga stil. Kako smo gore i najavili, objašnjavamo razlike kroz četiri celine instruktorskog kursa.
1) Jogijske tehnike i praktike u programu škole sadrže sistematično teorijsko i praktično izučavanje velikog broja asana, tehnika meditacije, disanja i krija. Za razliku od MINIMAL JOGE kao stila pristup jogijskim tehnikama i praktikama u školi nije nužno minimalistički, uključuje više stilova nastalih u dvadesetom veku, i koncipiran je sa cijem da polaznici sami izaberu njihov jogijski put.
2) Učiteljski zanat i praksa baziran je prvenstveno na odbacivanju principa gurua. Mi se iz petnih žila trudimo da taj princip zadržimo kako za stil, tako i za školu, ali u okviru škole srešćete se sa Ajengarom i Džoisom i slušati i o njima. Pored toga, dobar deo treninga posvećen je takozvanim korekcijama i asistencijama, koje u MINIMAL JOGI igraju veoma perifernu ulogu. Isto važi i za korišćenje pojedinih pomagala, odnosno pristupa korišćenju pomagala. Ono što je podjednako bitno i za stil i za školu je kritički odnos prema naučenom, prema učiteljima, prema knjigama koje preporučujemo i tekstovima koji su deo udžbenika.
3) Filozofija i istorija joge se takođe opširnije izučava nego što je to relevantno za MINIMAL JOGU kao stil. Dok je Patanđalijeva perspektiva za stil najvažnije štivo, u MINIMAL JOGI kao školi joge odnosno instruktorskom kursu bavimo se istorijom joge kroz vekove uključujući periode pre Patanđalija, ali i posle njega. Bavimo se osnovnim filozofskim konceptima iz različitih perspektiva odnosno različitim načinima bavljenja jogom i smeštamo je u širi kontekst.
4) Anatomija, fiziologija i biomehanika je veoma bitan deo našeg kursa za instruktore. Pored medicinskih osnova koje su od suštinske, elementarne važnosti kako za školu, tako i za stil, u toku kursa bavimo se i suptilnom anatomijom koja je gotovo potpuno irelevantna za MINIMAL JOGU kao stil. Sve ostale celine, svi anatmski sistemi, sva primenjena anatomija koja se radi tokom kursa za instruktore joge podjendako je važna i za školu joge i za stil.
Dakle, šta je MINIMAL YOGA®, škola joge ili joga stil?
Pa evo ovde još jednom da ponovimo kratak i jasan odgovor s početka koji glasi: oboje. Prvo smo koncipirali stil pa smo napravili školu. Zajednički im je kritički pristup sadržajima koje se izučavaju i podučavaju.
Razlikuje ih fokus i obim u kojem se upravo ti sadržaji izučavaju i podučavaju. Naša je želja da polaznike naučimo kako da na jogu kao praktičnu filozofiju, ali i kao posao primenjuju naučni metod. Nadamo se da u tome koliko-toliko i uspevamo.