Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica

Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica je priča o…

… Jeleni, polaznici našeg kursa za instruktore joge,

… našoj školi u kojoj negujemo analitičko i kritičko razmišljanje i

… naučnom metodu i kako ga primeniti.

naučni metod i kurs za instruktore joge? Čemu uopšte spoj?

Drugačije rečeno, tekstom „Naučni metod i kurs za instruktore joge…” pojašnjavamo kredo Minimal joge i suštinu našeg pristupa. Bavimo se naučnim, istraživačkim metodom i to na praktičnom primeru naše polaznice Jelene i njene želje da se ozbiljno i studiozno pozabavi temom koja je jako zanima: sekvencom „Pozdrav Suncu”.

 

Čemu uopšte ovaj spoj: naučni metod i kurs za instruktore joge?

Odgovor na pitanje zašto? leži u potrebi da ovome što radimo damo stabilne osnove. Druge ljude verovatno pokreću druge stvari. Nas je osnivanje Minimal joge stimulisalo da nauku, odnosno naučni metod, stavimo u službu budućih učitelja joge i iskoristimo ga kao jedan od definišućih principa našeg pristupa jogi, jer nauka (bi trebalo da) oslobađa od praznoverja i zloupotrebe moći.

To, između stalog, konkretno znači da će svi polaznici Minimal joga škole tokom kursa za instruktore joge, biti ukratko upoznati sa tim kako funkcioniše naučni metod i stimulisani da rade po tim principima. Osnovni cilj nam je da naučimo buduće učitelje kako da se kritički odnose prema jogi, da konstantno preispituju autoritete (a posebno nas), da razdvoje bitno od nebitnog, da se informišu iz više izvora i nauče kao da prepoznaju kvalitet istih… Po našem dubokom ubeđenju, najbolji način da to postignemo je primenom naučnog metoda. 

 

Kako funkcioniše ideja: naučni metod i kurs za instruktore joge?

U joga okruženju je vrlo rasprostranjena jedna vrsta antiintelektualizima. Tendenciozno se zanemaruje racionalnost i dodaju joj se negativne karakteristike. Istovremeno se intuiciji, osećanjima, „energiji” pripisuje velika vrednost, individualno iskustvo se gura u prvi plan, a ljudi se podstiču da se prepuste nekakvom „prirodnom”, „unutrašnjem”, „urođenom”, „iskonskom” putu.

Nekima će ovo možda zvučati kao iznenađenje, ali: racionalnost je prirodna, unutrašnja, urođena evolutivna osobina čoveka i ne bi je smeli zanemariti, kao što ne bi trebalo zanemariti ni osećanja. Međutim da bi postali dobri, ili još bolje odlični instruktori i instruktorke joge, veoma je važno da analitički i racionalno rasuđujemo, i da naravno budemo empatični kako prema sebi, tako i prema drugima. Jedno ne isključuje drugo.

Naučni metod je sistematičan proces kojim ljudi, kao racionalna bića, dolaze do novih saznanja koristeći posmatranje, eksperimente, analizu i kritički osvrt kako na rezultate tako i na sam proces. Znanje do kojeg se na ovaj način dolazi slovi za relevantno i pouzdano sve do trenutka dok ga nova saznanja ili iskustva – koja takodje podležu strogim kriterijumima naučnog metoda – ne dopune ili u potpunosti ne odbace.

Verovatno najpoznatiji primer kako „znanje” postaje irelevantno je ideja da je planeta Zemlja centar univerzuma i da se Sunce okreće oko nje. Ovu ideju je još u antičkoj Grčkoj obacio Aristarh sa Samosa, a tokom renesanse ponovo popularizovao Nikola Kopernik, pa Galileo Galilej, a kasnije i brojni drugi naučnici (Njutn, Kepler…) koji su ličnim doprinosima poboljšali razumevanje sveta oko nas. Drugi dobar primer je Darvinova teorija evolucije i sila dokaza da je čovek plod evolucije, a ne nekog božanskog plana. Demistifikujući – u najlepšem smislu te reči – zablude i praznoverja, svi ovi hrabri ljudi su uglavnom bili osuđeni od strane popularnog mišljenja.

Ni ne sanjajući da se na bilo koji način poredimo sa ovakvim veličinama, naša je odluka da – u skladu sa skromnim mogućnostima – doprinesemo demistifikaciji joge i tu praktičnu i korisnu filozofiju i način života, za početak smeštanjem u kontekst, oslobodimo suvišnih narativa, zabluda i praznoverja, kad god nam se ukaže prilika za to. Jedan od načina da to učinimo je da polaznicima naše škole približimo primenu naučnog metoda i naučimo ih kako da analitički i kritički razmišljaju o jogi i jogijskim sadržajima. 

 

Sedam koraka naučnog metoda kroz primer Pozdrav Suncu.

Kao i uvek, prvi korak je interesovanje. Da bi bilo šta u životu pokrenuli, prvo se moramo zainteresovati za to nešto i zapitati se: šta je to?, kako je nastalo?, kako funkcioniše?… To nešto ćemo ovde nazvati problemom, u najlepšem smislu te reči. Ne problem u negativnom kontekstu, nego problem kao tema koja nas zanima, izazov kojem bi trebalo „izaći na crtu” i rešiti ga. To ne predstavlja ništa drugo do želju da pronađemo odgovor na pitanje koje nas „muči”. Dakle, polazimo od toga da postoji želja za (sa)znanjem, odnosno prepoznavanje problema i želja da ga rešimo tražeći odgovore koji će upotpuniti naše znanje, kojim ćemo taj problem rešiti.

A evo i primera: Jelenu, polaznicu našeg kursa za instruktore joge zanima Pozdrav Suncu. Jelena već dve godine vežba jogu i osetila je brojne prednosti prakse. Ona se odlučila da produbi znanje i krenula na naš kurs za instruktore joge. U dosadašnjoj praksi, Jelena se vrlo često susretala sa terminom Pozdrav Suncu. Ono što je do sada pročitala, videla na internetu i iz lične prakse shvatila: Pozdrav suncu je niz od nekoliko jogijskih poza, povezanih u seriju, odnosno sekvencu. Dakle, Jelena već ima kakav-takav odgovor na pitanje: šta?, međutim ona želi za sazna više. Nju zanimaju i odgovori na pitanja: zašto?, kako?, kada?…. 

Vođena željom da sazna više, Jelena počinje istraživanje. To je već drugi korak u primeni naučnog metoda. Ona prvo pita nas, njene učitelje joge. To je sasvim normalno. Naša je obaveza da joj u toku kursa objasnimo sve što je po planu i programu. A na našem kursu mi smo se, verujte, vrlo intenzivno pozabavili ovom temom i posvetili joj ozbiljnu pažnju. Međutim i mi smo samo ljudi i sigurno ne znamo sve, a Jelena ipak želi više. Pošto smo mi odgovorni učitelji, spremni smo da kažemo kada nešto ne znamo. Pa ne mogu svi sve znati, zar ne, a i nije sramota ne znati. Mnogo više štete može doneti pogrešan odgovor ili savet, samo zato jer smo ubeđeni da nešto znamo. Elem, naša Jelena hoće da zna više o Pozdravu Suncu i počinje da istražuje. Za početak Jelena surfuje internetom i ciljano produbljuje dosadašna znanja koristeći pretraživače, npr. Google. Međutim na internetu materijala kol‘ko ‘oćeš. Svega ima. I proverenih i neproverenih informacija, i gluposti i praznoverja i gurua i iscelitelja i svetaca… Da prase poludi, što bi rekli u Vojvodini. 

Nakon što je pročitala nekoliko članaka i pogledala nekoliko videa na temu Pozdrav Suncu, Jelena je došla do prvih zaključaka. Na osnovu ovih zaključaka ona je formirala mišljenje odnosno pretpostavku koja glasi: Pozdrav Suncu je striktno određen niz jogijskih vežbi, star nekoliko hiljada godina, koji se ispravno radi jedino u aštanga joga tradiciji. Ovim je Jelena već napravila treći korak karakterističan za naučni metod: formiranje hipoteze. Potpuno ponosna na svoj učinak i zaključke do kojih je došla Jelena saopštava koleginici kako je našla odgovor na pitanje. Međutim, koleginica joj kaže da to nije tačno, jer u njenoj školi, koja – kako ponosno ističu – pripada biharskoj joga tradiciji, tvrde da se Pozdrav Suncu ispravno izvodi samo u školama koje prate ovu granu. Pomalo zbunjena, pomalo razočarana, Jelena shvati da njena pretpostavka nije potpuno ispravna i kreće u dalja istraživanja… a svi znamo šta bi u takvoj situaciji rekla Hermiona Grejndžer: „When in doubt, go to the library”, u slobodnom prevodu: ako te neko pitanje muči, idi u biblioteku.

Naučni metod i kurs za instruktore joge

Tako se naša Jelena uputi u biblioteku i krene da istražuje dalje. Biblioteka je u ovom slučaju metafora za dalje istraživanje, a ne nužno i biblioteka kao zgrada u kojoj se nalaze knjige. Mada može i to. Jelena na ovaj način proverava pretpostavku (hipotezu) koju je imala, a koju joj je prijateljica poljuljala. Ona pita druge učitelje, traži dodatne izvore, konsultuje se sa kolegama. Upoređuje izvore. Hvata beleške. Čita literaturu. Gleda video materijale, vežba, proba… Jezikom nauke rečeno Jelena u ovoj fazi istraživanja eksperimentiše i skuplja podatke. Ona ne samo da čita, već i proba različite Pozdrave Suncu koje je kroz dodatna istraživanja upoznala, a za koje brojne tradicije tvrde da su samo njima svojstveni i jedino se na njihov način korektno i ispravno rade. Pored toga ona priča sa drugim vežbačima, učiteljima joge, akademcima koji takođe istražuju… To su već četvrti i peti korak u naučnom metodu: istraživanje postojećih materijala (na ramenima džinova) i njihova provera kroz eksperiment, odnosno testiranje. Jelena skuplja podatke uredno zapisujući, intervjuišući i hvatajući beleške, upoređujući različite pozdrave… čime je sebe dovela u priliku da detaljno i temeljno analizira (šesti korak) i proveri svoju polaznu pretpostavku (treći korak) koju je formirala prateći samo par popularnih izvora na internetu.

Da se podsetimo Jelenina pretpostavka odnosno hipoteza je glasila: Pozdrav Suncu je striktno određen niz jogijskih vežbi, star nekoliko hiljada godina, koji se ispravno radi jedino u aštanga tradiciji.

Na osnovu analize podataka Jelena dolazi do nekoliko zaključaka:

1) najveći broj škola odnosno tradicija tvrdi da baš oni podučavaju autentični način izvođenja Pozdrava Suncu. Sa tim u vezi ona zaključuje da…

2) … ne postoji jedan ispravan način izvođenja Pozdrava Suncu. Pozdrav Suncu je plod ljudskog stvaranja, a ne neka nadprirodnim promišljanjem kreirana sekvenca zapisana na tajnom papiru, koji više ne postoji i koji je video samo jedan guru.

3) Bazirano na naučnim, istoriografskim istraživanjima, o čemu je već bila informisana tokom našeg kursa, Jelena sada zna da Pozdrav Suncu uopšte nije star nekoliko hiljada godina, nego oko stotinak, ako uopšte i toliko. 

4) O Pozdravu Suncu – i jogi generalno – je dostupno pregršt informacija. Većinu čine neproverena mišljenja, komentari i interpretacije, i svaki bi zaključak trebalo donositi vrlo oprezno. 

5) Pozdravi Suncu, kao i uostalom i joga, se mogu izučavati iz perspektive različitih disciplina. Svaka od tih perspektiva ima svoje prednosti i nedostatke i sve bi ih trebalo primenjivati za zdravom dozom skepse i sumnje.

6) Kao i Pozdrav Suncu, i sama joga je proizvod ljudskog uma i promišljanja, a ne fizička veličina (kao npr. gravitacija, sila, ubrzanje…). Sa tim u vezi su analitički i kritički pristup i stavljanje u kontektst presudni kod donošenja zaključaka.

 

Naučni metod i kurs za instruktore joge – Zaključak

Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica je prvo shvatila da njena pretpostavka nije tačna. Međutim ona nije ni tužna ni razočarana zbog toga. Naprotiv! Jelena je jako srećna jer je mnogo novog naučila. I ne samo to. Ona je naučila i kako da uklopi naučni metod i kurs za instruktore joge. 

Pored toga Jelena je shvatila da ne postoji definitivni odgovor na pitanje koje nju interesuje i da su šanse da će se njeno trenutno znanje promeniti, kada nova saznanja izađu na svetlost dana. Ona se čak nosi mišlju da odputuje za Indiju i tamo se posveti istraživanju u lokalnim bibilotekama, ne bi li na taj način i sama dodatno doprinela kurpusu znanja o jogi, toj sjajnoj praktičnoj filozofiji i stilu života koji su joj puno dobra doneli.

Tako je to kod nas. Tako mi to radimo?

A vi, kako vi?

Kako vi doživljavate princip da bi nauka trabalo da bude u službi učitelja joge?

4 Comments

  1. Jovana
    22. studenoga 2021

    Hvala vam na prezentovanju naučnog metoda u jogi, a koji se svakako može primeniti i na ostale oblasti u radu i životu.
    Super je što nas ohrabrujete da negujemo radoznalost, da samostalno, ali i sa drugima, učestvujemo u istraživanju te da na osnovu istog, kao i sopstvenog iskustva, donesemo zaključak. Smatram da je to vrlo bitno za svačiji rast i razvoj, jer tako gradimo sebe.
    Nadam se da će biti još korisnih objava poput ove tako da ću nastaviti da pratim vaš blog. ❤

    Odgovori
    1. MIINIMAL YOGA
      22. studenoga 2021

      Hvala tebi što si se uključila u diskusiju. Da, tako je, naučni metod se može primenjivati na puno drugih stvari takođe. Obaveštavamo te na vreme kad budemo nešto objašnjavali i zahvalni smo za sve inpute, korekcije, sugestije, pesme, želje, čestitke i pozdrave… a da i kritike, ako baš mora ;).

      Odgovori
  2. Alexandra
    23. studenoga 2021

    Vaša savremenost u shvatanju i podučavanju joge je fantastična! Ipak je 21.vek i po mom skromnom mišljenju nema mesta praznoverju i legendama bez opravdane osnove, naročito ako nam je mnoštvo informacija na osnovu kojih možemo čak i sami doći do željenog zaključka i više nego dostupno. Naučni metod nije potrebno posebno poznavati i dosledno pratiti ako ste i malo racionalna osoba, prosto pratite svoje instikte da umirite svoju radoznalost, korak po korak čime svaki put nešto naučite i nekako se sam prati. A vi podstičete našu radoznalost da konstantno radi.
    Zato ste mi i prirasli za srce 🙂
    O benefitima joge ni ne treba komentarisati, ali taj put učenja, praktikovanja i uživanja u njenim pozitivnim rezultatima na naš um i telo bi trebao biti iskljucivo produkt realnog sagledavanja i proučavanja a ne neke tamo zamišljene idealne figure pre-mudrog drevnog zaluđenika.

    Odgovori
    1. MIINIMAL YOGA
      23. studenoga 2021

      Hvala Aleksandra. Uglavnom se slažemo :). Da, naučni metod se stvarno ne mora detaljno poznavati, ali ga je dobro poznavati, bar ovako površinski kako smo ga mi obradili u tekstu. Da je Jelena samo pratila instinkte, smatram da nikada ne bi krenula da “kopa” dalje, nego bi se zadovoljila svojom prvom hipotezom i to je to: tako je rekao moj učitelj, moj guru i to je to. Vrlo često ljudi ostanu na tom nivou. Međutim Jelena je izašla u svet sa željom da proveri svoje znanje, dobila povratnu informaciju koja nije podržala njenu hipotezu i krenula da istražuje dalje i više. Radoznala neka žena, ona naša Jelena :D.

      Odgovori

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Scroll to top