Osam aspekata ili osam krakova joge?

Osam krakova joge, ili još bolje osam aspekata joge – na sanskritu aštanga joga – je veoma popularan ako ne i najpopularniji deo zbirke izreka Joga sutre koja se pripisuje Patanđaliju. Smatra se da je zbirka nastala negde na prelasku stare u novu eru. Verovatno u prvih dvesta godina nove ere. 

Aštanga joga označava osam aspekata, članova, koraka jogijskog puta. Na srpskom se – iz kog god razloga – odomaćilo da se kaže osam krakova joge. Takođe i termin aštanga joga bi trebalo problematizovati jer to nije isto što i aštanga vinjasa joga. Potonja je nastala tek sredinom XX veka, oko dve hiljade godina kasnije, relativno je savremena i – da budem diplomatičan – pozajmila je postojeće ime.

Ukoliko ste zainteresovani za više informacija o Joga sutrama, možete kupiti knjigu, čitati blog ili slušati podkast na Mihailovoj stranici. Ovaj tekst je takođe bogat informacijama, ali je u pitanju ipak samo deo iskaza izvađenih iz korpusa znanja koje se nalaze u zbirci.


Piše: Mihailo Kotarac

Malo konteksta oko osam krakova joge

Patandjali je bio indijski filozof i učenjak koji se smatra i autorom Mahabhasje, komentara klasičnog teksta o sanskritskoj gramatici. Osim toga pripisuju mu se i različiti ajurvedski spisi. Ipak, najpoznatiji je, barem u jogijskom svetu, po sakupljanju i kreiranju zbirke iskaza “Joga sutre” koja i dalje slovi za temeljan i sistematizovan udžbenik jogijske teorije i prakse. Patanđalijev doprinos sistematizaciji rezultirao je koncipiranjem joge kao holističkog pristupa u čijem centru se nalazi čovek kao društveno, telesno i misleće ili, za one koji vole ezoteričniji rečenik, duhovno biće. Njegov pristup jogi smatra se klasičnim i duboko je ukorenjen u filozofskoj i duhovnoj tradiciji indijskog podkontinenta. Ipak, važno je reći, Patanđali je više legendarna nego istorijski dokumentovana figura i mnoge priče o njemu sadrže puno elemenata mitova, legendi i mistike.

Joga sutre sadrže 195 sutri (aforizama) koje relativno detaljno, s obzirom na vreme u kojem su nastale, opisuju osmočlani put joge poznat kao aštanga joga, odnosno kao osam krakova joge. U Minimal jogi smo se odlučili za termin delovi, aspekti, možda čak i članovi, jer bolje opisuju ideju autora i verniji su izvornom tekstu, odnosno značenju reči aṅga (sanskrit: अङ्ग). Ipak, ovde u članku ću i ja koristiti i reč “krakova” radi bolje optimizacije teksta. Deo Joga sutri koji se bavi ovom temom i nudi kratak pregled aspekata proteže se preko drugog i trećeg poglavlja, od sutre 2.28 u drugom do sutre 3.8 u trećem poglavlju. Detaljniju interpretaciju osam krakova joge, možete čitati i kroz više tekstova, u formi bloga, na mojoj stranici.

Sam osmočlani put pokriva dakle različite aspekte života uključujući: etičke smernice (jame i njame), položaj tela (asana), kontrolu disanja (pranajama), povlačenje čula (pratjahara), koncentraciju (darana), meditaciju (dijana) i usredsređenost (samadi). Izvesno je da su osam krakova joge najpopularniji deo joga sutri, međutim niti je važniji niti manje važan od ostatka zbirke.

Osam krakova joge, jedan po jedan

U osam aspekata jogijske prakse, to jest osam krakova joge, Patanđali ubraja:

  1. opšta pravila (suzdržavanja) – jame (sanskrit: यम),
  2. lična pravila (pridržavanja) – nijame (sanskrit: नियम),
  3. položaj tela – asana (sanskrit: आसन),
  4. kontrola daha – pranajama (sanskrit: प्राणायाम),
  5. kontrola čula – pratjahara (sanskrit: प्रत्याहार),
  6. koncentracija – darana (sanskrit: धारणा),
  7. meditacija – dijana (sanskrit: ध्यान) , i
  8. usredsređenost – samadi (sanskrit: समाधि).

Prva dva aspekta tretiraju čoveka kao društveno biće. U druga dva čoveka prvenstveno karakteriše telesnost, a poslednja tri aspekta tematizuju čoveka kao umno biće. Na grafiku ispod sam dao kratak pregled svih osam aspekata, podeljenih u tri navedene celine.

Grafik: Osam krakova joge tj. aspekata, članova, dimenzija…

U nastavku teksta ću se osvrnuti na svak aspekt posebno.


Čovek kao društveno biće – prva dva od osam krakova joge 

Jame su moralna pravila

Jame (sanskirt: यम) su etički principi odnosno moralna pravila. One su prvi korak na jogijskom putu ka mirnom umu. Ovi principi pomažu jogićima i joginama da razviju etičke principe na kojima će bazirati svoj napredak. Jame se odnose na moralna ograničenja, možda bi se čak moglo reći i zabrane, kojih bi se jogiji i jogine morali pridržavati, kako bi stvorili stabilnu osnovu za srećan život. Odmah ovde da napomenem, da se Patanđali prvenstveno obraća svešteničkoj kasti, odnosno bramanima, toga doba.

U Joga sutrama Patanđali definše pet jama:

  • Ahimsa (नॉनवायोलेन्स) – nepovređivanje, nenasilje:
    • Ahimsa kao princip zahteva poštovanje prema svim živim bićima i izbegavanje povređivanja drugih. Ahimsa aktivno promoviše nenasilje i saosećanje prema svemu što postoji.
  • Satja (सत्य) – istina, istinoljublje:
    • Satja se odnosi na poštovanje istine kako u rečima, tako i u mislima i delima. Jogiji i jogine se podstiču da budu potpuno iskreni prema sebi i prema drugima.
  • Asteja (अस्तेय) – ne kradi!
    • Asteja obavezuje na suzdržavanje od krađe ili nepravednog prisvajanja tuđeg vlasništva. Ovaj princip promoviše poštovanje tuđe imovine, poštenje i pravičnost.
  • Bramhačarija (ब्रह्मचर्य) – celibat ili umerenost:
    • Tradicionalno, Bramhačrija se odnosi na celibat u kontekstu monaškog života. Međutim, u laičkom svetu može se tumačiti i kao generalna umerenost u životu kako bi se uštedela energija potrebna za učenje i spoznaju.
  • Aparigraha (अपरिग्रह) – nevezivanje
    • Aparigraha je princip odbacivanja potrebe za materijalnim stvarima i podstiče jogine i jogiće da ne budu pohlepni. Ovaj princip promoviše oslobođenje od želje i težnje za više od onoga što nam je zaista potrebno.

Ideja je da bi usmeravanje pažnje na ove etičke principe, te njihovo proučavanje i stremljenje takvom načinu života trebalo da harmonizuje naš odnos kako sa okolinom tako i sa sobom, i da na koncu od spolja ka unutra doprinese unutrašnjem miru.

Nijame su preporuke, načela

Nijame (sanskrit: नियम) su drugi od osam krakova joge i druga grupa etičkih principa, odnosno načela. Za razliku od jama, koje se odnose na ograničenja i zabrane tj. stvari koje bi valjalo izbegavati, nijame se odnose na pozitivne principe i obrasce ponašanja koje bi trebalo razvijati i praktikovati. Cilj, to jest put, je isti i trebalo bi da vodi smirivanju tokova misli, a time i unutrašnjem miru, te duhovnom i mentalnom razvoju. To je bar ideja.

U Joga sutrama, Patanđali definiše pet nijama:

  • Šauča (शौच) – čistoća:
    • Šauča se odnosi na fizičku, mentalnu i emocionalnu čistoću. To uključuje ne samo održavanje telesne nego i mentalne higijene.
  • Santoša (सन्तोष) – zadovoljstvo:
    • Santoša podrazumeva podsticanje osećaja zadovoljstva i sreće bez obzira na spoljne okolnosti. Ovaj princip upućuje na radost sadašnjeg trenutka i zahvalnost za ono što imamo.
  • Tapas (तपस) – samodisciplina:
    • Tapas je princip samodiscipline i posvećenosti. Uključuje trud, napor i predanost ka ostvarivanju ciljeva na fizičkom, umnom ili praktičnom nivou.
  • Svadjaj (स्वाध्याय) – samoproučavanje:
    • Svadjaj propagira istraživanje i proučavanje sebe, kako bi stekli diferenciranije razumevanje vlastite prirode i puta. Praksa podrazumeva čitanje tekstova, introspekciju i samoproučavanje.
  • Išvara-pranidhana (ईश्वर-प्रणिधान) – predavanje Apsolutnom:
    • Išvara-pranidhana podrazumeva predavanje ili posvećivanje svojih dela ili rezultata nekom višem cilju, odnosno principu ili ko voli entitetu tj. biću, npr. nekom bogu. Ovaj princip promoviše skromnost, predanost i otpuštanje ega.

Zajedno sa pet jama, pet nijama čine prva dva koraka aštanga joge. Zajednički cilj im je stvaranje moralnih temelja potrebnih za život čoveku kao društvenom biću, te negovanju ravnoteže i harmonije sa sobom i drugima.


Ekskurs: Išvara je sanskritska reč (ईश्वर) koja se koristi u brojnim filozofskim i duhovnim tradicijama nastalim na indijskom podkontinentu. Pojam ima različita značenja u različitim kontekstima, ali često se koristi kako bi označio koncept posvećenja nekoj vrsti više sile ili entiteta, nekakvom božanskom principu. Vrlo često se u ovom kontekstu koristi ideja apsolutne ili univerzalne svesti. U Patanđalijevim Joga sutrama, išvara-pranidhana nijama koja bi trebalo da podstiče predaju plodova sopstvenog truda i rada nekom višem cilju koji prevazilazi lične ambicije i ego. Smatra se da ova vrsta posvećenja pomaže razvoju skromnosti, predanosti i osećaja povezanosti s nečim većim od samog sebe. 

U različitim duhovnim tradicijama i filozofijama, pojam išvara se tumači na različite načine. U hinduizmu Išvara može predstavljati pojedinačne bogove, kao što su Višnu, Šiva ili drugi, a može biti i neka vrsta unutrašnjeg božanstva, pokretačke sile i sl. U đainizmu ili nekim školama budizma, išvara se odnosi na apsolutnu stvarnost ili transcendentalnu svest… U suštini, išvara je pojam koji podrazumeva jednu vrstu univerzalnosti, apsolutnosti, sveprisustva ili svemoći i često prevazilazi granice individualnog, iako istovremeno može da bude veoma lično. U Minimal jogi pojam išvara razumemo na vrlo svetovan način: kao univerzum, svemir, kosmos…, odnosno sveobuhvatnost i sveukupnost postojanja sa svim postojećim zakonitostima, lepotama i problemima koji je krase. Na drugu stranu ostavaljamo svim polaznicima škole dovoljno prostora da sami odluče, kako će to za sebe definisati.


Čovek kao telesno biće – tri od osam krakova joge

Asana tj. položaj tela

Asana (sanskrit: आसन) označava telesni položaj i – ako je verovati Patanđaliju i Joga sutrama – igra važnu ulogu u pripremi uma za meditaciju. Patanđali u zbirci govori o samo jednoj asani, o sedećoj “meditativnoj” pozi, koju bi trebalo izvoditi tako da pruža osećaj ravnoteže, udobnosti i dozvoljava postojanost u vežbi olakšavajući nam pripreme na fokus.

U današnje vreme asane su postale skoro pa sinonim za jogu i svako pominjanje gotovo po pravilu upućuje na razne fizičke vežbe i vratolomije koje se praktikuju u joga studijima. Pre popularizacije posturalne joge sa akcentom na fizičke vežbe, asane su služile isključivo kao priprema tela za meditaciju ili kao korekcija, stimulans i oživljavanje tela nakon dugotrajnog sedenja u meditaciji.

U skladu sa jogijskom filozofijom asane bi na prvom mestu, trebalo da podstiču razvijanje svesti o i svesnosti sopstvenog tela, da pomažu kod oslobađanju od napetosti i naravno – zašto da ne – i kao odličan alat za postizanje fizičkog zdravlja održavanjem telesne snage, mobilnosti, funkcionalnosti… O kojoj god funkciji da je reč ne sme se zaboraviti meditativna komponenta.

Neke komplikovanije asane je važno praktikovati pažljivo i u skladu sa trenutnim mogućnostima, odnosno uz asistenciju instruktora. Cilj je da se izbegnu eventualne povrede. Ja sam prilikom mog prvog pokušaja stoja na glavi povredio atlas, prvi vratni pršljen, jer sam želeo da impresioniram i sebe i okolinu. Dakle iz ličnog iskustva, koje nužno ne mora da bude svima relevanto, nikome i nikada ne bih savetovao da izvodi bilo koju asanu, a da pri tome ne uzme u obzir sopstvene mogućnosti. Želje i potreba za prihvatanjem i priznanjem su kudikamo manje važne. Na drugu stranu ponekad je važno imati izazove, ali ih uvek možemo osvajati postupno.


Pranajama odnosno kontrola daha

Pranajama (sanskrit: प्राणायाम) je termin koji se odnosi na kontrolu daha tj. disanja – spiritualnim rečnikom rečeno na kontrolu životne energije tj. prane. Samu reč čine dva elementa: “prana” i “jama”. 

  1. Prana (प्राण) se obično prevodi kao dah, životna energija, vitalna sila koja prožima sve. Dakle jedan veoma širok pojam koji bi trebalo da obihvati celokupnu energiju potrebnu za održanje života i životnih procesa.
  2. Jama (यम) se prevodi kao kontrola, disciplina ili regulacija. Eno i gore smo već govorili o jamama. U kontekstu pranajame, jama se odnosi na kontrolu ili regulaciju disanja, te posredno i vitalne energije itd.

Koncept prane takođe ima jako veliki broj značenja i pominje se u brojnim tekstovima jogijske i hinduističke filozofije, a ne samo u Patanđalijevim Joga sutrama. U kontekstu Joga sutri, prana je dah i kao takav smatra se energijom koja pokreće život i koja je prisutna u svemu što postoji. Sa tim u vezi kontrola disanja je proces usmeravanja životne energije i jedan je od ključnih procesa u jogi. Različite tehnike disanja (npr. nadi šodhana, uđaji, kapalabati itd.) pominju se tek mnogo, mnogo vekova kasnije u delu Hata joga pradipika. Patanđali je vrlo trezven i ne izvodi besne gliste, nego veoma kratko i jasno elaborira na temu disanja kasnije u zbirci.


Ekskurs “Vitalnost”: u Minimal jogi za reč prana koristimo jedan za nijansu ovozemaljskiji koncept, koncept vitalnosti!

Vitalnost definišemo kao stanje snage ili živosti organizma koje mu omogućavaju da funkcioniše i održava životne procese. Vitalnost se po tom ključu manifestuje kroz fizičko, mentalno, emocionalno i (ko voli) duhovno blagostanje.

  1. Fizička vitalnost se odnosi na snagu, energiju i dobro fizičko zdravlje. Osobe koje su fizički vitalne su izdržljive i poseduju energiju za svakodnevne aktivnosti i opštu živost.
  2. Mentalna vitalnost uključuje jasnoću uma, koncentraciju, kreativnost i sposobnost rešavanja problema. Mentalno vitalne osobe su oštrog uma i sposobne su da se izbore sa izazovima.
  3. Emocionalna vitalnost se odnosi na emocionalnu stabilnost, radost, entuzijazam i sposobnost suočavanja sa stresom. Emocionalno vitalne osobe se lakše nose sa životnim nedaćama i održavaju pozitivan duh.
  4. Duhovna vitalnost se (kod onih koji vole) odnosi na duhovnu dimenziju i uključuje osećaj svrhe, dubljeg razumevanja sebe i sveta oko sebe, kao i osećaj povezanosti sa nečim većim od pojedinca.

U suštini, vitalnost je sveobuhvatan osećaj živosti, energije i pozitivnog stanja koji omogućava celovito funkcionisanje osobe. Održavanje balansa između fizičkog zdravlja, mentalne jasnoće, emocionalne stabilnosti i duhovne dimenzije, je ključ vitalnosti.


Pratjahara ili kontrola čula

Pratjahara (sanskrit: प्रत्याहार) je peti od osam krakova joge i odnosi se na povlačenje čula, odnosno kontrolu čulnih doživljaja. Pratjahara je proces preusmeravanja pažnje sa spoljnjeg sveta i čulnih nadražaja ka unutrašnjem, mentalnom iskustvu. Umesto da budemo potpuno zaronjeni u spoljni svet i stalno reagujemo na stimulanse, jogići i jogine bi trebalo da teže povlačenju čula i kontroli reaktivnosti, a sve sa namerom smirivanja tokova misli tj. uma.

Ovaj korak obično prvenstveno uključuje upoznavanje sa čulima i znanje o njima. Oslanjajući se na to, sledeći korak je osvešćivanje naših reakcija na spoljne nadražaje, kao i svest o tome kako ti nadražaji utiču na um. Pratjahara je u suštini namerna kontrola reakcije na stimulanse iz spoljnog sveta i trebalo bi da vodi postepenom smanjivanju reaktivnosti.

Pratjahara nije potpuno odvajanje od spoljnog sveta. Naprotiv. To niti je moguće, niti je smisao joge, a posebno ne Minimal joge, za koju kažemo da je deo, a ne mimo sveta. Pratjahara je pre svega proces smanjivanja uticaja senzornih doživljaja sa ciljem poboljšanja sposobnosti koncentracije. Ovaj korak nas priprema na prelazak iz telesnog u mentalnu, odnosno duhovnu sferu jogijskih praksi i zahteva svesnost, postepenost i strpljenje.


Čovek kao umno biće – poslednja tri od osam krakova joge 

Darhana tj. koncentracija

Darhana (sanskrit: धारणा) označava koncentraciju uma ili fokusiranje pažnje na jedan objekat, bilo da su misao, aktivnost ili nešto treće u pitanju. Darhana je jedan od ključnih koraka i pripada trećoj celini aštanga joge, koja čoveku pristupa kao umnom tj. duhovnom biću.

Kroz darhanu mi zapravo treniramo um da se usredsredi na jednu tačku ili objekat, izbegavajući raspršivanje pažnje na različite stvari. Ovaj korak nas priprema za dolazeće stadijume meditacije upravo jer nam usmerava pažnju odnosno tok misli ka jednoj tački, istovremeno ga čineći smirenijim i stabilnijim.

Primarni cilj darhane je razvijanje sposobnosti svesne koncentracije i može uključivati fokus na disanje, osećaj sopstvenog tela, ponavljanje mantre, vizualizaciju ili bilo koji drugi, ali uvek i samo, SAMO JEDAN objekat. Ovim tehnikama takođe pripadaju i trataka (fiksiranje pogleda na plamen), mandale (fiskiranje pogleda ili vizualizacija posebnih geometrijskih oblika i slika) i brojne druge kasnije osmišljene vežbe koncentracije.

Darhana, rekosmo, služi kao priprema za na(p)redne stadijume jogijske prakse. Koncentracija postignuta kroz dahranu svakako pomaže kod smirivanja besmislenog unutrašnjeg trakeljanja uma i približavanja mirnom toku misli, odnosno unutrašnjem miru.


Dijana je meditacija

Dijana (sanskrit: ध्यान) ili meditacija je četvrti aspekt aštanga joge. Koncipirana je kao stanje u kojem je pažnja posvećenija od koncentracije, na duži rok, i to kao jedba vrsta suštinskog uranjanja u izabrani objekt koncentracije npr. misao. U ovom stadijumu, jogićima i joginama je potrebno mnogo manje truda za postizanje odnosno održavanje kontakta između uma i objekta u fokusu. Drugim rečima, meditacija je napredni stepen koncentracije u kojem nam um mnogo manje luta i lakše je zadržati ga na jednom mestu.

Meditaciji svakako prethodi postizanje koncentracije. Kada je um dovoljno fokusiran i stabilan u koncentraciji on automatski prelazi u fazu meditacije koju karakteriše unutrašnji mir i stabilna, kontinuirana osvešćenost objekta meditacije. Objekti meditacije mogu biti različiti, uključujući sopstveno telo, disanje, unutrašnje senzacije, emocije mantre, slike, pa i apstraktni koncepti i konstrukti. Ovaj proces dubljeg uranjanja u sopstvenu svest i podsvest trebalo bi da pomaže boljem upoznavanju i razumevanju kako sebe tako i okruženja.

Meditacija ima različite oblike u različitim duhovnim tradicijama i pravcima. Iako tehnike značajno variraju, suština im ostaje usmerena na dodatno smirivanje tokova misli, postizanje unutrašnjeg mira i ravnoteže, te svesnosti i eventualno duhovnog razvoja – kako god to neko razumeo i definisao.


Samadi ili usredsređenost

Samadi (sanskrit: समाधि) je osmi od osam krakova joge, to jest poslednji stadijum jogijskog puta ka mirnom toku misli. Samadi je stanje potpunog jedinstva, totalnog sjedinjenja sopstva ne samo sa objektom meditacije nego i sa svetom koji nas okružuje. Ta vanserijska usredsređenost se često opisuje i kao nekakvo transcendentalno iskustvo tokom kojeg praktikant doživljava potpuno sjedinjenje uma sa apsolutno svim. Smatra se da u ovom stanju, razlike između posmatrača, procesa posmatranja i objekta posmatranja nestaju, te da um dostiže stanje potpune ravnoteže i mira. 

Koncepti, značenja i izrazi koji obeležavaju takvo stanje variraju kroz različite tradicije. Važnu ulogu igraju i lična iskustva ovog “prosvetljenja”, kako ga mnogi nazivaju, jer mogu biti vrlo raznolika kada je u pitanju opis i razumevanje koncepta. Patanđali usredsređenosti opisuje kao stanje potpunog sjedinjenja, transcendencije i duhovnog prosvetljenja. Kao stanje potpune unutrašnje ravnoteže, mira i jedinstva s univerzumom. Istovremeno on tvrdi da dostizanje takvog stanja zahteva istrajnu i predanu praksu meditacije, introspekcije i samorazvoja. Samadhi nije nekakvo slučajno iskustvo, već rezultat dugotrajne i predane prakse. U Minimal jogi mi ovaj koncept razumemo na sekularan način i nazivamo da usredsređenošću, koja bi se mogla opisati i kao totalno prisustvo, odnosno putpuni, direktni doživljaj sadašnjeg trenutka.

Samjama

Koncentracija, meditacija i usredsređenost zajedno čine Samjamu, tri sukcesivna stadijuma meditativnih jogijskih praksi. Svaki stadijum predstavlja evoluciju prethodnog, odnosno naslanja se na njega i svi zahtevaju praksu, upornost i osvešćivanje.

1 Comment

  1. […] Detaljnije objašnjenje o tome šta koji aspekt sadrži dolazi u narednim sutrama, odnosno narednim člancima. Pored toga, možete da posetite i MINIMAL YOGA stranicu na srpskom i pročitate kakva je perspektiva škole na temu Osam krakova joge. […]

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to top