Joga guru – Minimal joga sutre

Joga guru – Minimal joga sutre  je stranica posvećena ličnostima iz privatnog života koje za nas nose titulu joga guru. Vrlo često naši joga gurui nisu ni svesni koliko su uticali na nas i svet oko sebe. Najbolje od svega je što oni sebe uopšte i ne smatraju guruima. U ovu grupu veoma važnih ljudi spadaju naše mame, tate, deke, bake, komšije i komšinice, prijatelji i prijateljice, učitelji i učiteljice, likova iz filmova, stripova ili knjiga… Svi oni koji su svojom rečju i delom ostavili, ili još uvek ostavljaju, trag u životima Minimal joga učitelja, saradnika i vežbača.

Izreke su uglavnom autentične, ponekad i malo nepristoje, ali nikada uvredljive.  Neke su se pojavile spontano tokom treninga, a neke smo dodali naknadno. Fora je da su nama, a mogu postati i vama, veoma važne!

Joga guru – Minimal joga sutre

„Ako ne možemo kako hoćemo, a mi ćemo kako možemo.“  Vesna, polaznica prve generacije Minimal joga škole u Beogradu, ovu umotvorinu smatra krunom i stubom onoga što je naučila na kursu. To je njena mantra ne samo u vezi sa jogom, već za sve naše akcije. Vesna preporučuje obavezno mantranje iste. 

„Ko vole, nije loše.“– Nepoznati autor iz Kikinde citiran od strane Mirjane S. Izreka se koristi u svrhu prihvatanja tuđih izbora, čak i kada ih ne razumeš. 

Joga guru - Minimal joga sutre

„S’ dupeta se ni vrat ne lomi.“ – Slavka, Mihailova baba. Govorila u kontekstu da ako hoćeš nešto da obaviš, trebalo bi da počneš.

„Neko voli popa, neko voli popadiju.“– Slavka, Mihailova baba. Govorila u kontekstu imanja različitih preferenci i ukusa. Nešto slično onome što je gore rekao pomenuti autor iz Kikinde.

„Počeši se po dupetu.“ – Mileva, Isidorina baka. Koristila kada je htela da kaže da bi trebalo da te baš briga i da živiš onako kako ti se živi, a drugi neka pričaju. Isidora dodaje: „Ovo radim često, kada me nerviraju neki komentari. Bukvalno se počešem po dupetu, onako nonšalantno. Nasmejem se i krenem dalje.”

„Što gore, to bolje.“ – Mara, Sofijina tetka. Izreka govori o tome da kada nešto ne valja, da ga treba što pre razrešiti. Stvar je u tome što nam je često potrebno vreme da shvatimo da nešto treba razrešiti, ostaviti, prekinuti i otuda je u takvim situacijama adekvatna izreka, jer olakšava donošenje prave odluke!

„Ništa u grob nećemo poneti!“– Mileva, Isidorina baka.  Izreku je koristila kada je neko opterećen parama i materijalnim stvarima. Kada kupuju ogromne kuće, više automobila, garderoba…. Isidora kaže: „Kada me uhvati frka oko love, setim se ove njene rečenice i preorjentišem se na nešto drugo: porodicu, prijatelje, hobije, vozim bajs, a sada vežbam i jogu.“

„Biser može da upadne u blato, ali ne može da postane blato.“– Aleksa, Anin tata. U Aninoj interpretaciji: U životu možeš da upadneš u sranje. Da budeš depresivan. Da toneš, propadaš. Da se valjaš u kaljuzi ličnoj… Ali! Nikada ne možeš da postaneš to, kada nisi to. Nisi to crnilo. Jeste, možda si trenutno u depresiji, al nisi ti ta depresija. Ona te ne definiše i možeš da se izvučeš.

To si je njihovo. – Anina nana Jela, iz Pirota. Koristila kada god neko krene u polemisanja, ogovaranja, poređenja i zabadanja nosa u tuđe stvari.

Ćuti, kad ne znaš! – Aleksandrin deda Nedeljko govorio ukoliko sagovornik kaže nešto drugačije u odnosu na ono što on tvrdi. Ona to šaljivo koristi kad nekom bliskom hoće da kaže da lupa. Zajedno sa bratom koristi ovu sutru kada se sećaju dede. Sutra se, kaže Aleksandra, može koristiti i da se pokaže neophodnost tišine da bismo saznali suštinu, jastvo, istinu.

Da si gladna, jela bi. – reči Aleksandrine mame Dragice u situaciji kada Aleksandra negoduje na spremljeno jelo. Jedna od Aleksandrinih interpretacija je i “da ti je stalo, učinio bi nešto”.

„To je njino.– Isidorina nana Dobrila kada je htela da kaže da se ne zameraš drugima jer svako ima svoje razloge što se baš tako ponašao. Ti se ponašaš u skladu sa svojim vrednostima.

„Zdrava sam, jer sam slabo koristila živce. – Isidorina nana Dobrila, živela 92 godine.

„Da je šćelo bit, bilo bi.– Marijin mudri i duhoviti komšija sa Cetinja, po zanimanju šaner. Porodični biznis. Izrekao je ovu rečenicu jednom kada je Marija bila tužna jer nije dobila stipendiju za studijsko putovanje u Italiju. Za nju ova rečenica objašnjava da ne bi trebalo da imamo očekivanja, niti da planiramo. Mesec dana kasnije otišla je na besplatno putovanje u Italiju.

I vrabac na njegov (svoj) kantar 100 kila.“ je izreka iz Vlasotinačkog kraja koju je koristio Aleksandrin deda, a sada je kao mantru ponavlja i Aleksandrin otac. Sve češće koristi je i sama Aleksandra kada hoće da kaže da neko precenjuje sebe i svoje sposobnosti. Takođe može da se odnosi i na veličine koje se teško porede, a ipak se želi da neka prevagne, na primer usluga za uslugu gde se gotovo uvek misli da smo baš mi ona strana koja daje više. 

„Ja sam od staru kozu jare.“ je takođe iz Vlasotinačkog kraja i istog izvora kao i pređašnja. Koristi se u situacijama kada neko pokušava da nekoga prevari ili da mu nametne svoje mišljenje, a znači da i mi imamo iskustvo i da ne može bas svako da nas nasamari, ali i da umemo da se snađemo u nekoj neplaniranoj situaciji.

„Pre zore, ne može da svane.“– Mihailova baba Slavka, iliti na latinskom Gloria, je ovo govorila kad se nekome žuri da obavi nešto, a ne ide.

„Od čeg’ sito, od tog’ i debelo.“– Mihailova baba Ruža, je ovo govorila njegovoj mami kad je htela da kaže da ne izvoljeva sa hranom, nego da se jede ono što se ima i što je na stolu. Nešto slično onome što je mama Dragica govorila Aleksandri, samo malo hermetičnije ;).

„Nju i na kamen da baciš, ona će se snaći.“– Brankina mama Divna, je ovo govorila o Branki kad je htela da joj pokaže koliko veruje u nju.

„Dobar si ti čovek, pomoći će tebi Bog“– takođe Brankina mama Divna kad je htela Branki da kaže da ne očajava ako nije imala novca tokom studentskih dana i da će neka kinta da kapne kad se najmanje bude nadala.  

„Dobro sam i živa koliko ništa nisam znala“– Ovo je izreka koju je Branka rekla samoj sebi kada je shvatila da veruje ljudima, da voli ljude, kao i da voli i prihvata sebe bez uslova i da se ne ogleda u tuđim očima, zbog čega joj se i život baš promenio.

„Bože iz ove se kože ne može, a i da se može ne daj Bože“– Ovo je izreka koju je Čika Zule, Mihailov tast/svekar naučio od svog dede Stevana. Čika Zule ne zna šta je deda time hteo da kaže. Mihailova interpretacija je da je prihvatanje sebe takvima kakvi jesmo važno za srećan život.

„Teraj Mitro!“– Mihailova baba Slavka je ovo govorila kada je bila ljuta što neko radi nešto što je pogrešno, ili se bar njoj to ne sviđa, i ne prestaje. 

„Đura Prdokurović“– Mihailova baba Slavka, govorila kada neko umisli da je mnogo važan i bitan.

 

„Kad kolica vuku nizbrdo a ti ideš ka vrhu planine, pa šutnih ih i nastavi dalje, i brže i lakše. Ne dozvoli da te povuku za sobom u provaliju, nemoj kao vo da nastradaš“– govorio Maričin deda Milutin, a Marica se izreke seti svaki put kada se bori za nešto pa na tom putu naiđe na poteškoće.

Scroll to top