Joga guru – Minimal joga sutre je stranica posvećena ličnostima iz privatnih života naših polaznika, osoba i likova iz njihovih ličnih panteona. Vrlo često ni polaznici ni njihovi gurui i ne znaju koliko su uticali i utiču na nas i naše svetove. Najbolje od svega je što sebe uopšte i ne smatraju nekakvim guruima.
U ovu grupu veoma važnih ljudi spadaju naše mame, tate, deke, bake, komšije i komšinice, prijatelji i prijateljice, učitelji i učiteljice, likova iz filmova, stripova ili knjiga… Svi oni koji su svojom rečju i delom ostavili i ostavljaju neizbrisiv trag u našim životima.
Izreke su uglavnom autentične, ponekad i malo nepristoje, ali nikada uvredljive. Neke su se pojavile spontano tokom treninga, a neke naknadno. Poenta je da su nama, a mogu postati i vama, veoma važne!
Joga guru – Minimal joga sutre
„Ako ne možemo kako hoćemo, a mi ćemo kako možemo.“
– Vesna, polaznica prve generacije Minimal joga škole u Beogradu, ovu umotvorinu smatra krunom i stubom onoga što je naučila na kursu. To je njena mantra ne samo u vezi sa jogom, već za sve naše akcije. Vesna preporučuje obavezno mantranje iste.
„Ko vole, nije loše.“
– Nepoznati autor iz Kikinde citiran od strane Mirjane S. Izreka se koristi u svrhu prihvatanja tuđih izbora, čak i kada ih ne razumeš.
„S’ dupeta se ni vrat ne lomi.“
– Slavka, Mihailova baba. Govorila u kontekstu da ako hoćeš nešto da obaviš, trebalo bi da počneš.
„Neko voli popa, neko voli popadiju.“
– Slavka, Mihailova baba. Govorila u kontekstu imanja različitih preferenci i ukusa. Nešto slično onome što je gore rekao pomenuti autor iz Kikinde.
„Počeši se po dupetu.“
– Mileva, Isidorina baka. Koristila kada je htela da kaže da bi trebalo da te baš briga i da živiš onako kako ti se živi, a drugi neka pričaju. Isidora dodaje: „Ovo radim često, kada me nerviraju neki komentari. Bukvalno se počešem po dupetu, onako nonšalantno. Nasmejem se i krenem dalje.“
„Što gore, to bolje.“
– Mara, Sofijina tetka. Izreka govori o tome da kada nešto ne valja, da ga treba što pre razrešiti. Stvar je u tome što nam je često potrebno vreme da shvatimo da nešto treba razrešiti, ostaviti, prekinuti i otuda je u takvim situacijama adekvatna izreka, jer olakšava donošenje prave odluke!
„Ništa u grob nećemo poneti!“
– Mileva, Isidorina baka. Izreku je koristila kada je neko opterećen parama i materijalnim stvarima. Kada kupuju ogromne kuće, više automobila, garderoba…. Isidora kaže: „Kada me uhvati frka oko love, setim se ove njene rečenice i preorjentišem se na nešto drugo: porodicu, prijatelje, hobije, vozim bajs, a sada vežbam i jogu.“
„Biser može da upadne u blato, ali ne može da postane blato.“
– Aleksa, Anin tata. U Aninoj interpretaciji: U životu možeš da upadneš u sranje. Da budeš depresivan. Da toneš, propadaš. Da se valjaš u kaljuzi ličnoj… Ali! Nikada ne možeš da postaneš to, kada nisi to. Nisi to crnilo. Jeste, možda si trenutno u depresiji, al nisi ti ta depresija. Ona te ne definiše i možeš da se izvučeš.
„To si je njihovo.“
– Anina nana Jela, iz Pirota. Koristila kada god neko krene u polemisanja, ogovaranja, poređenja i zabadanja nosa u tuđe stvari.
„Ćuti, kad ne znaš!“
– Aleksandrin deda Nedeljko govorio ukoliko sagovornik kaže nešto drugačije u odnosu na ono što on tvrdi. Ona to šaljivo koristi kad nekom bliskom hoće da kaže da lupa. Zajedno sa bratom koristi ovu sutru kada se sećaju dede. Sutra se, kaže Aleksandra, može koristiti i da se pokaže neophodnost tišine da bismo saznali suštinu, jastvo, istinu.
„Da si gladna, jela bi.“
– reči Aleksandrine mame Dragice u situaciji kada Aleksandra negoduje na spremljeno jelo. Jedna od Aleksandrinih interpretacija je i „da ti je stalo, učinio bi nešto“.
„To je njino.“
– Isidorina nana Dobrila kada je htela da kaže da se ne zameraš drugima jer svako ima svoje razloge što se baš tako ponašao. Ti se ponašaš u skladu sa svojim vrednostima.
„Zdrava sam, jer sam slabo koristila živce.“
– Isidorina nana Dobrila, živela 92 godine.
„Da je šćelo bit, bilo bi.“
– Marijin mudri i duhoviti komšija sa Cetinja, po zanimanju šaner. Porodični biznis. Izrekao je ovu rečenicu jednom kada je Marija bila tužna jer nije dobila stipendiju za studijsko putovanje u Italiju. Za nju ova rečenica objašnjava da ne bi trebalo da imamo očekivanja, niti da planiramo. Mesec dana kasnije otišla je na besplatno putovanje u Italiju.
„I vrabac na njegov (svoj) kantar 100 kila.“
– je izreka iz Vlasotinačkog kraja koju je koristio Aleksandrin deda, a sada je kao mantru ponavlja i Aleksandrin otac. Sve češće koristi je i sama Aleksandra kada hoće da kaže da neko precenjuje sebe i svoje sposobnosti. Takođe može da se odnosi i na veličine koje se teško porede, a ipak se želi da neka prevagne, na primer usluga za uslugu gde se gotovo uvek misli da smo baš mi ona strana koja daje više.
„Ja sam od staru kozu jare.“
– je još jedna iz Vlasotinačkog kraja i istog izvora kao i pređašnja. Koristi se u situacijama kada neko pokušava da nekoga prevari ili da mu nametne svoje mišljenje, a znači da i mi imamo iskustvo i da ne može baš svako da nas nasamari, kao i da umemo da se snađemo u nekoj neplaniranoj
„Pre zore, ne može da svane.“
– Mihailova baba Slavka (lat. Gloria) je ovo govorila kad se nekome žuri da obavi nešto, a ne ide.
„Od čeg’ sito, od tog’ i debelo.“
– Mihailova baba Ruža, je ovo govorila njegovoj majci Jeleni kad je htela da joj poruči da ne izvoljeva sa hranom, nego da se jede ono što je na stolu. Nešto slično onome što je mama Dragica govorila Aleksandri, samo malo hermetičnije.
„Nju i na kamen da baciš, ona će se snaći.“
– Brankina mama Divna, je ovo govorila o Branki kad je htela da joj pokaže koliko veruje u nju.
„Dobar si ti čovek, pomoći će tebi Bog“
– takođe Brankina mama Divna kad je htela Branki da kaže da ne očajava ako nema novca, tokom studentskih dana, i da će neka kinta da kapne kad se najmanje bude nadala.
„Dobro sam i živa koliko ništa nisam znala“
– Ovo je izreka koju je Branka rekla sama sebi kada je shvatila da veruje ljudima, da voli ljude, kao i da voli i prihvata sebe bez uslova i da se ne ogleda u tuđim očima, zbog čega joj se život baš promenio.
„Bože, iz ove se kože ne može, a i da se može ne daj Bože“
– Ovo je izreka koju je Čika Zule, Mihailov tast/svekar naučio od svog dede Stevana. Čika Zule ne zna šta je deda time hteo da kaže. Mihailova interpretacija je da je prihvatanje situacije koju trenutne ne možemo da promenimo ili sebe takvima kakvi momentalno jesmo važno za srećan život.
„Teraj Mitro!“
– Mihailova baba Slavka je ovo govorila kada je bila ljuta što neko radi nešto što je pogrešno, ili se bar njoj to ne sviđa, i ne prestaje.
„Đura Prdokurović“
– Mihailova baba Slavka, govorila kada neko umisli da je mnogo važan i bitan.
„Kad kolica vuku nizbrdo a ti ideš ka vrhu planine, šutni ih i nastavi dalje, brže i lakše. Ne dozvoli da te povuku za sobom u provaliju, nemoj kao vo da nastradaš“
– govorio Maričin deda Milutin, a Marica se izreke seti svaki put kada se bori za nešto pa naiđe na poteškoće.
„Ne izuvaj se pre broda!“
– Marijin deda Slobodan, rođen 1917. godine, preživeo logor Mauthauzen i jedan od retkih koji nakon povratka, zahvaljujući umernosti, nije umro od prejedanja. Marija sebi ovo redovno govori kad krene da se takmiči sama sa sobom, a i kad pomisli da mnogo zna.
„Ne zatvaraj dupetom vrata!“
– Savet Majinog oca Tomislava, da nikada ne odlaziš u svađi, bez obzira da li je u pitanju poslovni ili privatni odnos.
„Želiš biti srećan? Budi!“
– je grafit Katarini nepoznatog autora, koji ju je zapravo doveo do izreke:
„Kad ne može bolje, dobro je i ovako.“
– koju „ćale Mića” često koristi, a Katarina je tumači kao „uzmi (za dobro) šta ti život pruža”. Da kao „tatina ćera” ne bi zapostavila mamu, Katarina je izabrala pesmu čika Jove Zmaja:
„Istina je junak, drži se k’o stena. I kad na nju zine ala, i kad misliš da je pala – pobeda je njena“
– koju joj je mama Dragica u detinjstvu često pominjala. A kad smo već familije, tu je i Katarinin brat Rade (bRader) koji kaže:
„Uvek probaj: šta je najgore što može da se desi?“
– Katarina ovo najčešće dovodi u vezu sa ispitima ili intervjuima za posao. I zaista, šta je najgore što može da se desi? Da se malo izblamiraš? Da doživiš neuspeh? Sa druge strane, možeš da uspeš i da se osećaš divno što si se odvažio. Takav stav i filozofija je Katarinu više puta pogurala kad je bila nesigurna, samokritična, i htela da odustane.
„Prazna konzerva najjače zveči“
– je govorila Ivanina baka Binka, a sada i ona to često kaže i pomisli. Tome uči i svoju decu: najglasniji su oni koji najmanje znaju, jer nemaju pojma koliko ne znaju. Mada Ivana misli da je ova izreka umnogome uticala i na to da se stalno preispituje i da se ne javi čak i kada je apsolutno sigurna da je u pravu. Posle se kaje.
„Lepa reč i gvozdena vrata otvara“
– takodje baka Binka.
„Svaka ptica svome jatu“
– Ivanina prva učiteljica joge Mirjana Knežević, koju je tome naučila njena uciteljica Jasmina Puljo
„Bilo misliti!“
– Daničin deda Mileta govorio kada je želo da kaže da ne bi trebalo plakati za prolivenim mlekom
„Doći ćeš ti na mojega.“
Isti deda Mileta, poreklom iz Crne Gore i Hercegovine, koji je preko Đakovice sa porodicom završio u Aleksincu u kojem su pokupili i malo njihovog naglaska, je ovo govorio kada je želeo da kaže da neko pametuje.
„Ćuti sidi di si, ni za di si nisi.“
Daničina baba Olga – pripadnica vojvođanske škole mišljenja – govorila kad je nekome htela reći da za nešto bolje od toga gde se trenutno nalazi i nije. Varijaciju sutre navela je i Ana, samo što na početku nema „Ćuti…“ , a nakon prvog zareza se dodaje „…, jer kaki si…“. Anina baba Seka ju je doduše koristila u drugačijem kontektsu: nemoj da se žališ, budi zahvalan, a atko ti ne odgovara, radi na sebi.
„Znanje i razumevanje oslobađa.“
– Anina sutra, za koji nam duguje objašnjenje.
„Jedna, pa za vrata.“
Ista baba Olga govorila za kiflicu ili kolač velikih dimanzija, koji bi gosti trebalo odmah da pojedu i odu kući.
„Ne zna na koju stranu je šupalj.“
– je govorila Đurina baba Jelka za nekoga ko priča gluposti, ali i za nekoga ko nije sam sa sobom načisto.
„Niste vi gladni, vi ste besni“
– je govorila Đurina baba Desa kad god je mislila da neko preteruje ili izvoljeva.
„Ne dolaze sve oluje da ti unište život – neke dođu da ti raščiste put“
– reči su Paula Koelja, ili u interpretaciji Majine koleginice Vesne:
„U svemu lošem što se desi, ima i nečeg dobrog“
– ili drugim rečima:
„Ko zna zašto je to dobro“
– jer svaku situaciju bi trebalo gledati iz pozitivnog ugla koliko god da je teško, pri tome učiti na svojim greškama i izaći kao pobednik.
„Ko sam ja da ti sudim?“
– peva Oliver Dragojević, a Sofija ovo najčešće kaže kada ne može da shvati postupke drugih, pa onda shvati da je se to i ne tiče.
„Rodi me majko srećnog i na đubre baci“
– kaže Sofijina mama Vera kada hoće reći da rešenja problema ponekad dolaze spontano, te da se treba i prepustiti. Sofija je ovo malo preformulisala u svoju mantra „Rođena sam pod srećnom zvezdom” jer veruje da će se nešto „više” uvek pobrinuti za nju i da može biti spokojna i bezbrižna i ostati optimistična.
„Sve će ovo jednog dana biti juče“
– je rečenica Sofijine profesorice srpskog jezika Milice, a Sofija ju je u vreme pandemije preformulisala u:
„I ovo će proći“
– od Hladnog Piva. Obe sutre se odnose na to da teški periodi u životu prolaze.
„Niko se naučen nije rodio“
– za Sofiju znači da većinu stvari u životu može naučiti i savladati uz dovoljno upornosti i strpljenja.
„Ja sam k’o burek u svemiru“
– orginalno dolazi iz Top liste nadrealista. Gorepomenuta profesorica Milica je to govorila kada želi da opiše nekoga ko je odluta sa mislima ili nije u tokovima onoga što se dešava. Sofija to koristi kada je uvuku u rasprave ili konflikte koje ona ne želi da komentariše jer je se ne tiču, te da njeguje svoj unutrašnji svijet.
„U zlu ne pokunji se, u dobru ne ponesi se.“
– je sutra Svetlaninog tate Dušana koju ona interpretira kao doslednost sebi i svojim vrednostima, ma kakve situacije život dosnosio.
„Proći će“
– je sutra Svetlanine mame Drinke koju Svetlana interpretira kao prolaznost svega. I dobro i loše, i sreća i tuga… sve prolazi. Zbog toga su joj ravnoteža i stabilnost važni bez obzira na vetrove koji dolaze.
„U se i u svoje kljuse“
– je govorila majka Branka, profesorka istorije, ljubitelj životinja, knjiga i ljubavi, kada je učila Tijanu da obraća pažnju na svoj život i da se ne upoređuje sa drugima.
„I sve bih i ne bih“
– je Tijanina lična sutra koja donekle opisuje i nju samu, jer izražava želju za izlaskom iz zone komfora i postizanjem balansa između racionalnosti i lenjosti, odnosno gde bi joj bio kraj da je juče uradila ono što će danas ostaviti za sutra.
„Ne veruj svemu što misliš“ i „Ovo su dobri, stari dani“
– druga Tijana interpretira kao povratak u sadašnji trenutak i neobitavanje (u tolikoj meri) u onome što je bilo ili tek treba da bude, ne obitavanje u sopstvenoj glavi, zahvalnost na onome što imamo. Život je ovaj jedan, this IS the show, nema reprize.
„Nije tvoja glava za dve noge.“
– Mihailova majka Jelena govori kada neko (a često je to u pitanju Mihailo) mnogo pametuje.
„I zemlji treba jedan dan da se okrene.“
– treća Tijana je bila klinka kad je čula razgovor komšinice Mile i mame Gordane, i ovu rečenicu koja joj se urezala u pamćenje. U prevodu: strpljenja, moliću!
„I ovo će proći!“
– je omiljena trećoj Tijani, a govorila ju je Tijanina mama Gordana kad se dese loše stvari, kao i kad se dese one dobre i lepe. Za prve, da bi je utešila, a za druge da bi što više uživala u njima.
„Ne maši praznom puškom!“
– je Tijanin dečko-muž Darko znao da joj kaže u momentima kad je neko jako iznervira pa smišlja gadosti i radnje koje bi primenila nad dotičnim/nom.
„Ne možeš fićom na kamion.“
– su reči drugarice Nataše, koje Tijana treća interpretira na sličan način.
„Veselo srce je pola zdravlja.“
– Tijana ne zna gde je i kad ju je čula, ali je jako voli. Varijaciju ove je čula i Andrijana, samo što je umesto „je“ zapeta tj. zarez.
„Nije: NE MOGU, nego: JOŠ NE MOGU.“
– ovo je Zvezdana čula od svoje doktorke Basarić, fizijatra, kada joj se već posle prve ture fizikalne terapije, požalila da ne može da uradi ono zbog čega je došla na terapiju. Posle šest meseci upornog vežbanja mogla je sve zacrtano!
„Koristi pamet, imaš je puno, a trošiš je malo!“
– govorila je Zvezdani njena mudra sestra Mina, kada god je pravila gluposti ili donosila pogrešne odluke. U sličnim prilikama druga verzija istog saveta je glasila:
„Mućni malo glavom, nije ti ona samo da nosi (tu lepu) kosu!“
„Ako moraš da okrečiš sobu – naslikaj mural! Ne otaljavaj obaveze, uživaj u njima!“
– Zvezdanin divni, maštoviti i kreativni očuh Joža, učio je nju i njene sestre, da ako nešto već mora da se uradi, to onda treba da se radi sa uživanjem – jer se tako uradi i bolje i brže.
„Šta mi vredi što imam visok IQ, kad sam glupa.“
– Zvezdanina poznanica Nada, prepametna žena, veliki stručnjak i profesorka univerziteta, kao ocenu svoje pogrešne životne odluke koja je bila doneta pod uticajem zaljubljenosti, iako joj je razum, naravno, govorio da postupi suprotno. Tu rečenicu celo njihovo društvo koristi, kad god nekome srce blokira razum, uz odgovarajuće posledice – naravno.
„Do what you must, and come what may!“
– an original phrase of Marcus Aurelius, with its various variations and translations. Some of intepretations are: you’ll stop blaming the circumstances, stop being distracted by them and stop wasting energy. Most importantly: gather all your strength into a ball and do everything possible! Marina also understand is as:
„Do everything you can, and then be as it will be.“
In Marina’s words: if you hit the spot, then circumstances will help you.
If you tried and did everything you could, but the circumstances were different, at the end it is better for you because in any case you will be satisfied that you did everything possible.
If you start living with this wise thought, you will notice how much time and effort you really spent on complaints and search for reasons that could prevent you from achieving your goal!
By collecting energy into a lump, you will achieve it!
„Što se mora, nije teško.“
– narodna izreka koju je govorio Vladimirov učitelj Dubravko Marković kada je želeo da kaže da kada nešto teško treba da uradiš, vidi kako da promeniš način razmišljanja i učiniš da ti bude lakše.
„Sve što je brzo, to je i kuso.“
– izreka koju je Sanjina baka Jelisaveta koristila kada neko pokušava da zbrza posao, pa ga ne uradi kako treba. Ista izreka je i Kristini dragoceni podsetnik da uspori, stane i pogleda oko sebe. Svesna da živi u 21. veku, kad je sve instant, brzo, za odmah i sad, Kristina se pita da li je drsko govoriti o usporavanju. Ipak ona upravo zbog toga smatra da se ne sme gubiti vreme na prečice i pogrešne korake. I priroda nam govori da za voćku nije dobro da prerano sazri. Po istom ključu i jurenjem nečega, ka nečemu ili zbog nečega, neće nas učiniti srećnijim.
„Stisneš ti, stisne Bog.“
– je rekla Olgica, baka Marijinog jako dobrog druga Stefana. Uglavnom je vezano za novac ali može da se primeni na bilo šta. Svaki put kada se na neki način „štedim“ u životu bilo da je u pitanju novac, vreme, emocije ili potpuno neke irelevantne stvari, setim se ovoga.
„Prvo malo umreš, pa vaskrsneš u bolju verzju sebe.“
– Katarina sebi nakon nekog od vođenih časova, kada je konačno osvestila bitnost povezanosti sa dahom.
„Ulica se prelazi do pola, pa od pola.“
– Katarinina najdraža baka Kaja, po kojoj i nosi ime, kada ju je učila kako se prelazi ulica, ali je Katarina s godinama ovu izreku primenjivala na sve što radi. Postupno i polako, i sve dođe.
„Nema definisanja definicije.“
– Katarinin otac Branko, kad god bi je nešto preslišavao. Drugim rečima: ne lupaj glavu za nečim što je već ustrojeno.
„Jeste tako, naročito sredom.“
– Katarinina majka Branka, kada god želi da izrazi da je nešto sigurno netačno.
„Ne goji se prase pred Božić.“
– više ljudi u životu ponovilo Bojani, jer sve radi u poslednjem trenutku.
„Tiha voda breg roni.“
– Bojanina mama Radmila, kada ju je učila strpljenju i istrajnosti kroz život.
„Ne možeš i da stisneš i da prdneš.“
– Bojanina baba Sofija, kada hoće da kaže da ne možes i jedno i drugo, već moraš da izabereš.
„Nije posao zec, neće da pobegne.“
– kaže Danica sebi kad joj se nešto baš, baš ne radi, a govori sebi da mora. Pa joj se onda još više ne radi. E tada sedne i odmori.
„Sve je u glavi.“
– je Danica čula od trenera Sretena kod kog je išla na treninge jedne vrste krosfita.
„Da mogu da spojim mozak tvog burazera i tvoje telo, dobio bih idealnog vežbača.“
– isti Sreten je Danici ovako govorio kada se ona iznervira što nešto ne može da izvede. Brata Petra – kaže ona – apsolutno ništa ne može da iznervira jer sve radi nekim svojim tempom, a i ne cima se puno ako nešto ne ide. Nasuprot tome, kad njoj nešto ne uspe iz prve, tvrdi da ume da poludi pa onda ne može ni ono šta je mogla. Iako je tada bila baš fizički spremna, nedostajali su joj mentalna snaga, fokus i koncentracija. Ako je verovati Sretenu, sve je u glavi
„Ljubav je krvotok svemira.“
– je citat Todora Pešterskog koji Viktor razume na sledeći način: „ljubav kao esencija, kao neophodnost. Bez ljubavi se sve raspada, umire, pati, nema volje ili volje da pokuša da popravi, izvuče se iz mentalne žabokrečine, izleči […].“
„Ne beči se, nego razmišljavaj!“
– Sofijina unuka Sofija dok je bila mala, a u pokušajima da uveri Sofiju, da je u pravu u vezi neke tvrdnje. Sofija danas to koristi kada hoće nekome da kaže da promisli NATENANE, pre nego što reaguje. To takodje znači da je potrebno prethodno prikupiti dokaze i analizirati rezultate! „Razmišljavanje“ je poslednji stadijum, koji prethodi akciji ili izostanku akcije.
„Kad će se smrkne da polegamo?“
je govorio Lejlin stric Milun, za večerom, umoran nakon rada na zemlji ili spuštanja ovaca sa planine.
Iako ova izjava govori i o težini zemljoradničkog života, kao i depresivnom tonu koji ume da obeleži duhovno stanje ljudi pomoravskog regiona Srbije, kako joj je to jednom objasnio jedan antropolog, Lejli je uvek bila jako zabavna. „Kad će se smrkne da polegamo“ joj pada na pamet kada je težak dan na izmaku i danas me zasmejava svaki put.
„Zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju”
je govorila Lejlina majka Bisera kada god je htela da je pouči da ne krije ono što ne treba da se krije i ne koristi laži u odnosu sa ljudima. Ona je insistirala da se uvek govori istina, ma koliko nevolje to moglo da proizvede. Tokom dosadašnjeg života Lejla je shvatila da treba puno energije da se laž održi u životu i da se uglavnom ne isplati lagati kao i da skrivanje tajni može da znači da nešto krijemo od sebe. Iskrenost je vrlina, kako me je mama učila.
Međutim, trebalo joj je nekoliko decenija da shvati da nije uvek strašno slagati, te da postoje trenuci kada je bolje slagati… kao i oni kada to nije slučaj.
„Kada dan mnogo ne ide, pusti ga da bude.“
je Lejli rekao takstista u noćnoj vožnji Filadelfijom pre mnogo godina. Pored toga što je to bio dobar filmski trenutak, ona je to shvatila kao zdravo mirenje sa neprijatnim situacijama koje se poslože u toku dana, a ne zna im se uzrok… jednostavno nas zatekne.
Umesto da se batrgamo i da ispravljamo stvar po stvar, nekad nije loše pustiti ih da budu baš takve kakve su.
„Sve je već prosvetljeno, rešeno i isceljeno.“
su reči Andrea Pangosa, autora knjige „Energetski vitez“ kojih se Sanja seti i koje je smiruju kada ima neki problem, kada je zabrinuta ili joj izgleda da nema rešenja. Sanji ovaj iskaz poručuje da je unapred već sve sredjeno da bude dobro, te da drugačije i ne može da bude.
„Rodbinu ne možeš da biraš, ali možeš da je brukaš.“
su reči nepoznatog autora koje Sanja nalazi genijalnim i nema tome šta da doda.
„Ukusi su različiti, reče đavo i sede u koprive“
je govorila je Zvezdanina baba Desanka
„Uveče vile, a ujutro kruške gnjile!“
takođe reči baba Desanke,koja je to govorila svima koji noću banče, a ujutro ne mogu da ustanu.
„Što imam imam, što nemam nemam – vidim kod drugoga.„
„Ne odgovaraj kada si ljut, ne obećavaj kada si srećan, ne donosi odluke kada si tužan.“
– Prva u nizu Andrijaninih sutri. Andrijana ne zna tačno odakle je, viđala je citat više puta i uglavnom joj to ima smisla.
„Moras se zauzeti.“
– Druga Andrijanina, koju je rekao porodični prijatelj Marijan koji ovo govori kada god neko iznosi svoje ciljeve, želje, htenja, planove. Poruka je jasna: u suštini za sve sto hoćeš moraš se i zauzeti.
„Pa ‘ajmo, ako hoćemo.“
– Andrijanino dete Artur (3 godine) kaže ovo kada nešto dogovaraju i odlučuju, da ne bi ostalo samo u priči urađeno. Ovo je njegovo podsećanje da ako je nešto dogovoreno, da se nešto HOĆE onda ‘AJDE odmah to i da se uradi jer nema se šta čekati.
„Education is the ability to listen to almost anything without losing your temper or your self- confidence.“
– Opet Andrijana tj. Robert Frost, američki pisac koji je više puta nagrađen Pulicerovom nagradom.
„Qué será, será!
Whatever will be, will be.
The future’s not ours to see.
Que sera, sera
What will be, will be.“
– Kad dođe vreme da se odmori od overthinking-a Andrijana zapeva tu pesmu od Doris Dej.
„I like cappuccino, actually. But even a bad cup of coffee is better than no coffee at all.“
– je rekao Dejvid Linč, a Andrijana tumači na način da nekad moramo da smanjimo očekivanja, i zadovoljimo se time da je bolje išta nego ništa.
„Oči plašljivice, ruke radilice.“
– Izreka koju je Andrijana čula u svom kraju, a koju kažu kada misle na to koliko je teško nakaniti se da se nešto uradi kad posao izgleda veliko, ali kad se počne raditi posao se i završi.
„Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.“
– Još jedna narodna izreka koju je Andrijana čula u svom kraju.
„Dobro uvek pobeđuje zlo“
– Andrijana veruje da je verovatno sve u ravnoteži, ali da ako u nešto želi da se natera da veruje, onda bi to bilo ovo.
„Najlakše je propasti!“
– je izjavila legendarna Ruška Jakić. Olga je koristi u kontekstu kada nas nekad „mrzi“ da radimo stvari koje su teške ali dobre za nas. Olga to tumači na sledeći način:
„Teško je vježbati. Teško je meditirati. Teško je hraniti se zdravo. Teško je učiti nove stvari. Teško je ne osuđivati. Teško je održavati dobre odnose. Teško je reći ne…
„Kad ti je najslađe, stani!“
– je rečenica koju je Jelenin deda Slavko kao mali naučio od svoje bake Krune (Jelenine čukunbabe) za konzumiranje hrane. Nikada se nije prejeo kako on kaže, danas je vitalan, jako inteligentan i mentalno zdrav. U oktobru deda Slavko puni 90. godina ☺. Jelena, koja je deda Slavkovo peto unuče se ove rečenica jako često priseti, kada pomisli da leluja iz jedne krajnosti u drugu. Za nju se ona odnosi na umerenost, na balans, budnost, svesnost sebe i svog stanja. Iako je rečenica direktno vezana za jelo, odnosi se i na lepotu življenja i netrčanje ka još većim zadovoljstvom, koje na kraju može da preraste u halapljivost.
„Koja ptica rano pjeva u gnijezdo se usere.“
– je rečenica Stojankine mame Vidne. Radi se o strpljenju. Stojanka je razume na sledeći način: ako imaš plan, čuvaj ga za sebe. Ne brzaj, ne pričaj drugima. Takođe, ne raduj se prerano i ne očekuj previše.
„Šta ne menjaš, biraš.“
– Ovu rečenicu je Stojanka čula puno puta i smatra da je jako korisna. Tumači je na sledeći način: naravno da svi imamo probleme, ali nerešiv ne postoji! Najviše je izluđuje kada, recimo na poslu, čuje koleginice kako se žale na svoje muževe, na kilažu, na celulit, na nedostatak vremena, pažnje, uživanja…
A sve je do nas! Treba učiniti nešto. Napraviti sebi bar jedan dan lepim, pa će ti se posle osladiti. Stvari su vrlo jednostavne, samo ih mi komplikujemo.
„Ko vidi nešto njegovo – neka nosi!“
– Autor ove sutre je Oliverina baba Vojka, Crnogorka. Baba Vojka je ovo često izgovorala kada bih se presvlačila u kući, dok bi neko mogao da uđe, uz dobacivanje ostalih ukućana: „Jao, videće te neko!“ i sl.
Pored toga, izgovarana je u kontekstu kada žena obuče nešto kraće ili slično. Baba Vojkin odgovor na to je uvek ova Oliveri veoma draga i jako važna izjava. Važna joj je jako, jer sebe smatra feministkinjom, pogotovo jer dolazi iz crnogorskog društva, koje je oduvek bilo oblikovano snažnim patrijarhalnim normama. Za Oliveru u ovoj sutri leži snažna poruka, kako za nju samu, tako i za sve žene koje se i danas bore za ličnu slobodu i osnovna prava – prava da same odlučuju o svom telu. Ovo je mala pobeda i tiho rušenje tradicionalnih normi koje često sputavaju žene, nameću im stid i ograničavaju ih. Žensko telo, izgled i način na koji žene biraju da se predstave svetu pripadaju ženama i nikome drugom. U današnjem društvu, još uvek prepunom ograničavajućih implicitnih normi za žene, a ponegde i eksplicitnih, Olivera želi da živi ovu sutru.
„It is important to draw wisdom from many different places. If you take it from only one place, it becomes rigid and stale. Understanding others, the other elements and the other nations will help you become whole.“
– Daničin izbor je sutra iz crtanog vilma Avatar – The last Airbender. Ujak Ajro izgovara ovo svom sestriću kojeg prati, štiti, pokušava da ga nauči da upravlja vatrom i postane bolji čovek i najbolja verzija sebe na tom putu. Ajro pokušava da ga nauči svestranosti, istinskom razumevanju drugih ljudi. Danica to razume na način da iz svake kulture, tradicije, verovanja, porodičnih i prijateljskih okupljanja čovek može da usvoji nešto lepo i/ili pametno, te da tako ne mutira u rigidnog sebe, u jednoumlje.