🎓 Šesta generacija – završnica bez tačke
I eto, stigli smo do kraja – ili možda bolje rečeno, do sledećeg početka.
Naš osnovni kurs za instruktore joge, šesta generacija, nedavno je zatvorio jedno poglavlje. I kao i svaki dobar završetak – nije bilo tiho. Slavilo se. Bio je to proces u kojem se ne samo učilo kako se stoji u Tadasani ili dišu kroz nos – već kako se ostaje prisutan, kako se kritički misli, kakose ponaša kad ego-trip krene da divlja.
I ova generacija je bila… posebna. Ali stvarno.
Nije to puka fraza. Nisu se samo trudili – propitivali su. Dovodili u pitanje, kopali po značenjima, poštovali razlike. Manje ih je došlo zbog teorije, više zbog prakse, a svi su bili tu – zbog znanja i rada na sebi.
🧘 Šta se sve desilo?
Bilo je:
-
Tadasana koje nikad nisu bile iste, čak ni dva puta zaredom.
-
Učiteljskog zanata koje je rastao zajedno sa samopouzdanjem.
-
Anatomskih zakonitosti i izleta u suptilno
-
Učenja, mišljenja, rasprava, diskusija, sučeljavanja mišljenja, a pre svega kritičkog mišljenja.
Bilo je i onih „tihih“ momenata, kada se znanje nije izgovaralo, nego se prepoznavalo.
🙏 Hvala
Hvala što ste jogu tretirali i kao filozofiju i kao fizičku praksu, i kao alat, i kao prostor.
Hvala što ste dolazili i kada niste imali energije, i ostajali i kada vas je život vukao na sve strane. Osim naravno kad ste morali da pumpate.
I hvala što ste pokazali da instruktor ne postaje onaj ko zna najviše – nego onaj ko ostaje otvoren.
🔁 I šta sad?
Sad odoste u svet.
Ne nužno da budete „učitelji“, već prisutni ljudi koji znaju da joga nije poza – već odnos prema životu.
I znajte – vrata uvek ostaju otvorena. I prostor, i mejl, i telefon i srce.
Vidimo se na prostirci. Ili na kafi. Ili u sledećoj generaciji. Jer krug se ne zatvara – samo se širi.
🧡 Završavamo sa osmehom i osećajem da ono što smo zajedno gradili, neće stati ovde.
Šesta generacijo – vi ste vetar u leđa svima koji tek dolaze.
Namaste i vidimo se uskoro.
U nekoj Tadasani. Ili negde između daha. Ili redova teksta.