Šta je MINIMAL YOGA®, škola joge ili joga stil? je pitanje koje često čujem od vežbača na času, od zainteresovanih za kurs za instruktore joge, ali i od polaznika kursa, budućih instruktora joge. Odgovor je kratak i glasi: i jedno i drugo i relativno je teško jasno ih razgraničiti. Prvo je koncipiran stil, iz kojeg se kasnije razvila škola. U tekstu ispod ću se držati tog redosleda: prvo ću pisati o MINIMAL YOGA® kao stilu, a nakon toga o joga školi, iako to možda deluje kontraintuitivno s obizrom da je cela stranica pre svega namenjena kursu za instruktore joge.
Što se samog imena MINIMAL YOGA® tiče, a to važi i za jedno i za drugo, pojam MINIMAL je pozajmljen od filozofije minimalizma i upućuje na nameru da se bavimo suštinom, te da se voljno odričemo suvišnog i nepotrebnog sadržaja i narativa. Imenica JOGA govori da je osnova našeg nastavnog programa joga kao praktična filozofija. I koncept i ime su zaštićeni u Evropskom zavodu za zaštitu intelektualnog vlasništva, EUIPO.
Piše: Mihailo Kotarac
Pre nego što uopšte počnem da elaboriram na temu, zgodno je, a i korisno odmah napomenuti: MINIMAL YOGA® kao škola za instruktore joge je šire koncipirana nego MINIMAL YOGA® kao joga stil. I jedno i drugo ću ovde prikazati kroz prizmu četiri (4) oblasti kojima se bavimo u okviru instruktorskog kursa, odnosno četiri (4) kamena temeljca u našoj školi za instruktore joge. Oblasti su:
- Istorija i filozofija joge
- Anatomja, fiziologija i biomehanika
- Metodologija, zanat i praksa
- Jogijske tehnike i praktike
MINIMAL YOGA® kao joga stil
MINIMAL YOGA® je studiozno osmišljena kombinacija različitih sistema telesnih i umnih vežbi sa naglaskom na meditaciju i funkcionalni trening. Stil naravno uključuje i aspekte postojećih jogijskih stilova nastalih u XX veku, ali ih interpretiramo kroz prizmu filozofije minimalizma u smislu fokusa na suštinu, oslobođenu od nepotrebnih elemenata i narativa, te iskaz „manje je više″. Kombinacijom ovih komponenti nastala je MINIMAL YOGA® kao održivi trening za um i telo, čija je suština kontinuirani doživljaj prisustva, kako tokom joga časova tako i u svakodnevnom životu.
1) Filozofska odnosno teorijska baza je Patanđalijeva zbirka izreka, aforizama Joga sutre, sa svim uticajima koje objedinjuje, interpretirana na savremen način. Jogijskih filozofskih izreka i interpretacija je bilo i pre i posle njega. Sve one su se vrlo verovatno kroz istoriju menjale i prilagođavale, odnosno oslikavale realnost i okolnosti ljudskog života, ali Patanđali je prvi koji ih je sistematizovao i postavio kamen temeljac joge kao praktične filozofije. Time naravno i MINIMAL JOGE kao stila. Joga sutre su dakle način, putokaz i upitstvo kako praktikovati jogu, koji tretiramo kao proizvod ljudskog uma i tumačimo iz perspektive evolucije, civilizacijskog razvoja, konstruktivizma, minimalizma, kritičke teorije… Plod ovakvog kritičkog odnosa prema sutrama su i MINIMAL JOGA SUTRE.
Za razliku od škole, u MINIMAL JOGI kao stilu se uopšte ne bavimo takozvanom suptilnom anatomijom i konceptima kao što su čakre, nadiji, meridijani. Odnosno ne radimo to van granica placebo efekta. Dakle apriori ne odbacujemo da ima istine u izreci da vera može da pomeri planine, odnosno da ubeđenja mogu da ubrzaju proces i olakšaju put do cilja. Međutim ljudski organizam, društvo oko nas, planeta na kojoj živimo, naš zvezdani sistem, galaksija, pa na kraju krajeva i univerzum su toliko fascinantni i nama još uvek dobrim delom nepoznati da bi bilo šteta da se držimo nekakvih koncepata koji su možda bili smisleni u jednom periodu istorije, kada su znanja čovečanstva bila neuporedivo skromnija od znanja koja posedujemo danas. Zanemarujući nova, proverena znanja, koja ljudska vrsta svakodnevno generiše koristeći svoju evolutivnu prednost da apstraktno misli i stvara, te držanje za neke – verovatno u datom istorijskom trenutku smislene – konstrukte, nije način na koji se praktikuje MINIMAL JOGA.
Istorijski gledano MINIMAL YOGA® je savremeni stil joge nastao u drugoj deceniji 21. veka, kombinacijom postojećih stilova, oslobođeni nepotrebnih narativa, autoriteta gurua, praznoverja itd.
2) Kada su jogijske tehnike i praktike u pitanju, u MINIMAL JOGI kao stilu, bavimo se disanjem, meditacijom i telesnim pokretom, manje asanama koliko dinamičnim funkcionalnim pokretima „između“ njih. To radimo bez bilo kakvih religijskih, mističnih i drugih nepotrebnih dodataka, koji u suštini i nemaju veze sa jogom kao praktičnom disciplinom. Drugačije rečeno – koliko god to grubo i surovo zvučalo – u MINIMAL JOGI „ne prodajemo maglu″.
Minimalizam u smislu izreke „manje je više″ određuje i način na koji koncipiramo naš pristup jogijskim tehnikama i praktikama. Ako bi baš morali da se svrstamo u nekakvu širu grupu popularnih stilova MINIMAL JOGU bi eventualno mogli definisati kao kombinaciju vini i vinjasa joge. Koncept vinjasa tumačimo kao funkcionalno, anatomski i biomehanički logično povezivanje asana u sekvencu, koju izvodimo tako da disanje i koncentracija, odnosno osećaj sopstvenog tela, zadržavaju primarnu ulogu. Tempo izvodjenja, odnosno duža i kraća zadržavanja u pozama zavise od koncepcije časa.
Akronim B.E.A.M. na engleskom, odnosno K.i.D.a.M.O. na srpskom, su možda najbolji način kako sebi i drugima objašnjavamo kako se vežba MINIMAL YOGA®.
B. E. A. M.
Breathe with Ease and Awareness in Motion
K.i.D.a.M.O.
Kreći se i Diši, a Mir Oseti
3) Anatomija, fiziologija i biomehanika čine treći kamen temeljac MINIMAL JOGE kao stila. Već smo gore pomenuli da se ne bavimo takozvanom suptilnom anatomijom. Znanja na koja se oslanjamo i koja primenjujemo su proverena medicinska znanja o različitim anatomskim sistemima, njihovim funkcijama, ali i o mehaničkim i biološkim zakonitostima kretanja na planeti, u univerzumu u kojem vladaju fizičke sile gravitacije, Njutnovi zakoni kretanja itd. Drugim rečima, ne koncipiramo časove bazirano na tome šta je zamislio tamo neki guru, na energijama, čakrama, vibracijama, salivanju strave, horskopu, glednju u šolju, energetskim kanalima i sličnim besmislicama.
4) Učiteljski zanat i praksa, četvrti kamen temeljac tiče su pre svega odlučnog odbacivanja neprikosnovenog autoriteta gurua. Autore i autoritete ne preuzimamo i ne citiramo nekritički. Naprotiv, analiziramo njihov rad koristeći savremena znanja i naučni metod, istovremeno diskutujući njihov doprinos razvoju joge kao umne i fizičke discipline, praktične filozofije ali i u širem kontekstu njihov doprinos poštovanju, toleranciji i razumevanju.
Kao učitelji i instruktori otvoreni smo za pohvale i za kritike. Svi prave greške, pa tako i mi. Trudimo se da jasno komuniciramo šta se na našim časovima može očekivati, a šta ne. Ne bavimo se terapeutskom jogom i smatramo da se istom mogu baviti samo pojedinci koji imaju prema strogim naučnim standardima priznata terapeutska zanimanja. Na časovima ne radimo korekture i ispravljanja gurajući ljude u nekakve takozvane pravilne asane već asane prilagođavamo ljudima. Drugim rečima MINIMAL JOGU namenjujemo i ljudima u invalidskim kolicima, ali i sprinterima na 100 metara.
Sažeto u jednu rečenicu svaki učitelj MINIMAL JOGE je sekularni praktičar i skeptični istraživač.
MINIMAL YOGA® kao škola joge
MINIMAL YOGA® škola za instruktore joge je članica Joga alijanse (dalje: Alijansa), najvećeg udruženja joga učitelja i joga škola na svetu. Članstvo u Alijansi sa sobom povlači rad po međunarodno prihvaćenim standardima i pravilima koje ovo udruženje propisuje. U ovim okvirima škola nudi savremen, istorijski informisan, naučnim dokazom potkrepljen, sekularan, društveno odgovoran, kontekstualizovan, i po našem skromnom mišljenju veoma zabavan i kreativan, ali zahtevan program obuke za instruktore joge. Nauka, odnosno naučni metod igra važnu ulogu u našem odnosu ne samo prema psiho-fizičkim aspektima vežbanja joge, nego i kada su u pitanju njena istorijska, filozofska i društvena dimenzija.
Pravilo Alijanse je i da se četiri gorepomenute programske oblasti mogu organizovati i izučavati u dve etape: osnovni kurs za joga instruktore i napredni kurs za joga instruktore. Naravno, obe etape se mogu apsolvirati i zajedno. Osnovni kurs (RYS 200) obuhvata preko 200 sati nastave, a napredni (RYS 300) preko 300 sati. Zajedno, po logici stvari oba kursa traju preko 500 sati. U Beogradu je trenutno dostupan samo osnovni kurs za instruktore joge i nastava se odvija vikendima, jednom godišnje u periodu između oktobra i marta. U Berlinu, na drugu stranu, nemački propisi ne priznaju kurseve koji traju ispod 500 sati.
O programu škole se najbolje možete informisati na početnoj strani gde skoro do tančina objašnjavamo kako izgleda naš KURS ZA INSTRUKTORE JOGE, ali evo i ovde ispod nekoliko kratkih informacija o tome šta je razlika kada se uporede MINIMAL JOGA kao škola za instruktore joge i kao joga stil. Kako smo gore i najavili, objašnjavamo razlike kroz četiri celine instruktorskog kursa.
1) Jogijske tehnike i praktike u programu škole sadrže sistematično teorijsko i praktično izučavanje asana, tehnika meditacije i disanja. Za razliku od MINIMAL JOGE kao stila pristup jogijskim tehnikama i praktikama u školi nije nužno minimalistički, uključuje više stilova nastalih u dvadesetom veku, i koncipiran je sa cijem da polaznici sami izaberu sopstveni jogijski put.
2) Učiteljski zanat i praksa su pre svega bazirani na odbacivanju principa gurua. Mi u školi se iz petnih žila trudimo da se toga držimo u programu. Međutim, sticajem istorijskih okolnosti u okviru osnovnog kursa za instruktore srešćete se sa imenima kao što su Krišnamačarja, Ajengar i Džois i drugi i slušati o njima. Zadatak predavača je da priču o takozvanim guruima stave u kontekst, te da demistifikujemo njihovo postojanje i učenje. Što se stila tiče, tu dvojbe nema:
NO GURU!
Deo osnovnog treninga posvećen je asistiranju, koje se u MINIMAL JOGI kao stilu gotovo uopšte ne koristi. Za nijansu drugačiji je pristup korišćenju pomagala. Sekvenciranje je takođe važna tema u okviru osnovnog kursa za instruktore. Osnova svega što radimo na kursu i van zanatskih okvira je kritički odnos prema naučenom, prema materijalima koje preporučujemo i tekstovima koji su deo udžbenika, prema nama kao učiteljima i naravno prema sebi.
3) Filozofija i istorija joge se u školi opširnije izučava nego što je to relevantno za dnevnu praksu MINIMAL JOGE kao posturalnog stila. Dok je Patanđalijeva perspektiva za stil najvažnije štivo, u školi joge, odnosno instruktorskom kursu se bavimo ukupnom istorijom discipline uključujući i periode pre i posle Patanđalija. Drugim rečima, u školi se mnogo detaljnije bavimo osnovnim jogijskim filozofskim konceptima i različitim načinima bavljenja jogom, koje pratimo kroz istoriju i smeštamo u širi kontekst.
4) Anatomija, fiziologija i biomehanika je veoma bitan deo našeg kursa za instruktore. Pored medicinskih osnova koje su od suštinske, elementarne važnosti, u toku kursa se i veoma površno bavimo suptilnom anatomijom, zbog toga što su bili deo istorijskog razvoja discipline. Suptilna anatomija je potpuno irelevantna za MINIMAL JOGU kao stil. Sve ostale celine, svi anatomski sistemi, sva primenjena medicinska znanja podjednako su važna za oboje: školu i stil.
Kojom god od navedenih oblasti da se bavimo trudimo se da temeljno analiziramo teme koje su deo silabusa, koristeći savremena znanja i istraživački metod, kritički diskutujući njihov doprinos razvoju joge kao umne i fizičke discipline i praktične filozofije. Rad baziramo na savremenim, proverenim i u naučnom istraživanju utemeljanim znanjima.
Dakle, šta je MINIMAL YOGA®, škola ili stil?
Pa evo ovde još jednom da ponovim kratak i jasan odgovor s početka koji glasi: oboje. Prvo je 2017 nastao joga stil pa se 2018 iz stila razvila škola.
Najvažnija zajednička komponenta im je kritički pristup sadržajima koji se izučavaju i vežbaju. Razlikuje ih fokus i obim u kojem se upravo ti sadržaji izučavaju i podučavaju. Naša je želja da polaznike naučimo kako da postanu i ostanu radoznali istraživači i kako da na jogu kao praktičnu filozofiju, ali i kao posao primenjuju naučni metod. Nadamo se da u tome koliko-toliko i uspevamo.
Osnivač je Mihailo Kotarac, a osnivačkom timu su se kratko nakon osnivanja priključili prvo Marica Papalouka na Kipru, a zatim i Ana Bogdanović, u Srbiji. Kuriozitet je da su svo troje rođeni u Valjevu 1978 godine, da su Valjevo napustili 1997 i ponovo se sreli na ovom projektu 2018.