Nauka u službi učitelja joge je kredo naše škole i definiše naš pristup jogi. Reč je o primeni naučnog metoda. Onima koji se pitaju šta, zašto i kako odgovor delimično leži u tekstu ispod. Prvo sam predstavio problem, odnosno šta?. Zatim sam objasnio zašto?. Detaljnije o tome kako? sam napisao nalazi se u tekstu koji pominjem na kraju ovog pisanija. Ako vas zanima, kada stignete do kraja, kliknite pa pročitajte.
Piše: Mihailo Kotarac
Šta, odnosno u čemu, je problem?
Za razliku od poziva inženjerke, arhitekte, psihološkinje, defektologa ili medicinske sestre… učitelj/ica joge nije zaštićeno zanimanje. To znači da svako, ko poželi, može da se nazove učitelj/ica joge. Da, tako je jednostavno. Da je moja baba Slavka, za života, htela da za sebe kaže da je učiteljica joge, ne bi postojala instanca koja bi to mogla da joj to ospori. Ista situacija je i danas.
Ekskurs: Nazvati se instruktorom ili instruktorkom terapeutske joge je u često čak i zabranjeno. Razlog je veoma opravdan: da bi mogli da se bavite bilo kojom terapijom morate biti sertifikovani terapeut u jednoj oblasti koju država prepoznaje kao terapeutsku. To znači da su znanja u oblasti stečena naučnim istraživanjima koji podležu rigoroznim kriterijumima i pravilima. Besmislice kao što su „terapeutska ajengar joga“ ili „terapeutska aštanga joga“ su prevara i podležu zakonskom gonjenju.
Da bi koliko-toliko zaštitili branšu, učitelji joge su se zbog toga organizovali u udruženja i dogovorili oko minimuma standarda koji bi trebalo da važe kada neko želi da se nazove učiteljem joge. U sklopu tih standarda definisali su oblasti i kvalifikacije koje bi jedan učitelj joge trebalo da poseduje. Između ostalog u kvalifikacije spada određeni fond časova anatomije i fiziologije, istorije i filozofije joge i naravno metodologije nastave. Najveći fond časova, koji sadrži osnovna obuka za instruktore joge, posvećen je izučavanju jogijskih praksi i tehnika.
To sa tim organizovanjem i standardima je jedna jako dobra stvar. Ako radi! Na kraju krajeva i društva funkcionišu zahvaljujući postignutom dogovoru o minimumu standarda kojih se svi pridržavamo. Ko neće da igra po pravilima, ne samo što neće moći da se igra sa drugima, nego će biti i kažnjen. Može npr. da ide u zatvor.
Sa jogom nije baš tako dramatično, što ima za posledicu da taj dogovor o minimumu standarda ponekad i ne urodi plodom.
Nemačka je dobar primer kako stvari dobro funkcionišu. Prva dobra stvar je da gotovo sva zdravstvena osiguranja – a kaže se da Nemačka ima odličan zdravstveni sistem – prihvataju i definišu jogu kao prevenciju. Takva odluka je doneta na osnovu velikog broja naučnih istraživanja kojima su tema bile dobrobiti joge. Eto jedan odličan primer kako nauka može da funkcioniše u službi učitelja joge.
U realnom životu to znači da će vam većina osiguravajućih kuća, koje nude zdravstveno osiguranje, dva puta godišnje nadoknaditi do 80% novca plaćenog za časove joge. Međutim, da bi dobili taj „otpis” troškova, vi morate da odete kod učitelja koji ispunjava propisane standarde. Moja baba Slavka, koja sebe smatra učiteljicom joge, to ne bi mogla da uradi. Najbolji deo je što standardi nisu propisani od strane udruženja učitelja joge. Ne! Njih propisuje udruženje osiguravajućih kuća koje pružaju uslugu zdravstvenog osiguranja.
U tome leži ta divna kvaka zrelog demokratskog društva i postojanja kontrolnih mehanizama. Dakle da! – postoje udruženja učitelja joge koje imaju definisana pravila. Ali još jedno veće DA! – postoje i druga udruženja kao mehanizmi kontrole, koja ne favorizuju ni jedno udruženje učitelja nego postavljaju još stroža pravila. Zbog toga ovde (u Nemačkoj) postoje kako nacionalne tako i internacionalne organizacije i savezi učitelja koji slobodno funkcionišu i konkurišu jedni drugima ponudom kvalitetne nastave, programa i silabusa, dobrih nastavnika itd.
Da rezimiram: u suštini je titula učitelja joge slična tituli novinara ili umetnika. Ne postoji instanca koja odlučuje ko je umetnik, a ko nije. O tome odlučuje publika. Neko može da bude diplomirani glumac ili pijanista, ali to „samo” znači da je savladao glumačke odnosno tehnike sviranja klavira. Tako je i sa jogom. Situacija će verovatno zauvek ostati takva jer je jogu nemoguće smestiti u samo jednu fijoku.
Zašto odnosno čemu onda nauka u službi učitelja joge?
Odgovor na ovo pitanje se, za mene lično, nalazi se u potrebi da legitimizujem ovo što radim. Da tome dam solidnu bazu, širinu, dubinu i smisao. Druge ljude verovatno pokreću druge stvari. Mene je to stimulisalo da, osnivajući Minimal jogu, nauku i naučni metod stavim u službu budućih učitelja joge i iskoristim ih kao jedan od definišućih principa Minimal joge. Ja sam duboko uveren u to da:
Znanje oslobađa od praznoverja i zloupotreba!
To, između stalog, konkretno znači i da će svi polaznici Minimal joga škole i budući učitelji tokom našeg kursa za instruktore joge, biti ukratko i površno upoznati sa funkcionisanjem naučnog metoda i stimulisani da rade po datim principima. Osnovni cilj nam je da naučimo buduće učitelje joge kako da kritički razmišljaju, te da se tako odnose i prema jogi, da preispituju tzv. jogijske autoritete, da razdvoje bitno od nebitnog, da provere informaciju iz više izvora i prepoznaju kvalitet. A pošto smo se odlučili za takav pristup, najbolji način da se tako nešto postigne jeste primena naučnog metoda.
Kako funkcioniše naučni metod?
Naučni metod funkcioniše u nekoliko koraka u zavisnosti od discipline u kojoj se primenjuje, odnosno standarda koje ona propisuje. Drugim rečima: nije isto da li se bavimo:
a) uticajem novog leka, odnosno novim tretmanom ćelija raka,
b) korišćenjem društvenih mreža u političkim kampanjama savremene levice
ili
c) analizom Pikasovog doživljaja drugog svetskog rata na osnovu opisa pronađenih u njegovom dnevniku.
Ni jedna od ovih studija nije manje ili više važna, jer im važnost dopisujemo mi. Ono što svima jeste zajedničko je prvi korak, odnosno želja da se pronađe odgovor na pitanje koje čoveka muči. A odatle počinje sve!!!
U tekstu odnosno linku ispod sam na primeru jedne Jelene pokazao kako taj proces izgleda. Detaljnije o Jeleni, njenom problemu i načinu na koji ga rešava možete čitati na: Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica