Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica

Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica je priča o…

… Jeleni, polaznici našeg kursa za instruktore joge,

… našoj školi u kojoj negujemo analitičko i kritičko razmišljanje i

… naučnom metodu i kako ga primeniti.

Drugačije rečeno, tekstom „Naučni metod i kurs za instruktore joge…“ pojašnjavamo kredo Minimal joge i suštinu našeg pristupa. Bavimo se naučnim, istraživačkim metodom i to na praktičnom primeru naše polaznice Jelene i njene želje da se ozbiljno i studiozno pozabavi temom koja je jako zanima: sekvenca „Pozdrav Suncu“.

Žašto ovaj spoj: naučni metod i kurs za instruktore joge?

Odgovor na pitanje zašto? leži u potrebi da ovome što radimo damo stabilne osnove. Druge ljude verovatno pokreću druge stvari. Nas je osnivanje Minimal joge stimulisalo da nauku, odnosno naučni metod, stavimo u službu budućih učitelja joge i iskoristimo ga kao jedan od definišućih principa našeg pristupa jogi, jer nauka (bi trebalo da) oslobađa od praznoverja i zloupotrebe moći.

To, između stalog, konkretno znači da će svi polaznici Minimal joga škole tokom kursa za instruktore joge, biti ukratko upoznati sa tim kako funkcioniše naučni metod i stimulisani da rade po tim principima. Osnovni cilj nam je da naučimo buduće učitelje kako da se kritički odnose prema jogi, da konstantno preispituju autoritete (a najviše nas!), da razdvoje bitno od nebitnog, da se informišu iz više izvora i nauče kako da prepoznaju kvalitet istih… Po našem dubokom ubeđenju, najbolji način da to postignemo je primenom naučnog metoda. 

Kako funkcioniše ideja: naučni metod i kurs za instruktore joge?

U joga okruženju je vrlo rasprostranjena jedna vrsta antiintelektualizima. Tendenciozno se zanemaruje racionalnost i dodaju joj se negativne karakteristike. Istovremeno se intuiciji, osećanjima, „energiji“ pripisuje velika vrednost, individualno iskustvo se gura u prvi plan, a ljudi se podstiču da se prepuste nekakvom „prirodnom“, „unutrašnjem“, „urođenom“, „iskonskom“ putu.

Nekima će ovo možda zvučati kao iznenađenje, ali: racionalnost je prirodna, unutrašnja, urođena evolutivna osobina čoveka i ne bi je trebalo zanemariti. Da ne bude zabune, ne bi trebalo zanemariti ni osećanja. Međutim da bi postali dobri, ili još bolje odlični, instruktori i instruktorke joge, veoma je važno da analitički i racionalno rasuđujemo, i da naravno budemo empatični kako prema sebi, tako i prema drugima. Jedno ne isključuje drugo.

Naučni metod je sistematičan proces kojim ljudi, kao racionalna bića, dolaze do novih saznanja koristeći posmatranje, eksperimente, analizu i kritički osvrt kako na rezultate tako i na sam proces. Znanje do kojeg se na ovaj način dolazi slovi za relevantno i pouzdano sve do trenutka dok ga nova saznanja ili iskustva – koja podležu strogim kriterijumima naučnog metoda – ne dopune ili u potpunosti ne odbace.

Verovatno najpoznatiji primer kako „znanje“ postaje irelevantno je ideja da je planeta Zemlja centar univerzuma i da se Sunce okreće oko nje. Ovu ideju je još u antičkoj Grčkoj obacio Aristarh sa Samosa, a tokom renesanse ponovo popularizovao Nikola Kopernik, pa Galileo Galilej, a kasnije i brojni drugi naučnici (Njutn, Kepler…) koji su ličnim doprinosima poboljšali razumevanje sveta oko nas. Drugi dobar primer je Darvinova teorija evolucije i sila dokaza da je čovek plod evolucije, a ne nekakvog božanskog plana. Demistifikujući – u najlepšem smislu te reči – zablude i praznoverja, svi ovi hrabri ljudi su uglavnom bili osuđeni od strane popularnog mišljenja.

Ni ne sanjajući da se na bilo koji način poredimo sa ovakvim veličinama, naša je odluka da – u skladu sa svojim skromnim mogućnostima – doprinesemo demistifikaciji joge i tu praktičnu i itekako korisnu filozofiju i način života, za početak smeštanjem u kontekst, oslobodimo suvišnih narativa, zabluda i praznoverja, kad god nam se ukaže prilika za to. Jedan od načina da to učinimo je da polaznicima naše škole približimo primenu naučnog metoda i naučimo ih kako da analitički i kritički razmišljaju o jogi i jogijskim sadržajima. 

Sedam koraka naučnog metoda kroz primer Pozdrav Suncu.

Kao i uvek, prvi korak je interesovanje. Da bi bilo šta u životu pokrenuli, prvo se moramo zainteresovati za to nešto i zapitati se: šta je to?, kako je nastalo?, kako funkcioniše?… To nešto ćemo ovde nazvati problemom, u najlepšem smislu te reči. Dakle, ne problem u negativnom kontekstu, nego problem kao tema koja nas zanima, izazov kojem bi trebalo „izaći na crtu“ i rešiti ga. To ne predstavlja ništa drugo do želju da pronađemo odgovor na pitanje koje nas „muči“. Dakle, polazimo od toga da postoji želja za (sa)znanjem, odnosno prepoznavanje problema i želja da ga rešimo tražeći odgovore koji će upotpuniti naše znanje, kojim ćemo taj problem rešiti.

A evo i primer: Jelenu, polaznicu našeg kursa za instruktore joge zanima Pozdrav Suncu. Jelena već dve godine vežba jogu i osetila je brojne prednosti prakse. Ona se odlučila da produbi znanje i krenula na naš kurs za instruktore joge. U njenoj dosadašnjoj jogijskoj praksi, Jelena se vrlo često susretala sa pojmom Pozdrav Suncu. Ono što je do sada pročitala, videla na internetu i iz lične prakse shvatila: Pozdrav suncu je niz od nekoliko telesnih poza, povezanih u seriju, odnosno sekvencu. Dakle, Jelena već ima kakav-takav odgovor na pitanje: šta, međutim ona želi za sazna još. Nju zanimaju i odgovori na pitanja: zašto?, kako?, kada?…. 

Vođena ovom željom, Jelena započinje istraživanje. To je već drugi korak u primeni naučnog metoda. Ona prvo pita nas, njene učitelje joge. To je sasvim uobičajeno. Naša je obaveza da joj u toku kursa objasnimo sve što je po planu i programu škole. A na našem kursu mi smo se, verujte, vrlo intenzivno pozabavili ovom temom i posvetili joj ozbiljnu pažnju. Međutim i mi smo samo ljudi i sigurno ne znamo sve, a Jelena ipak želi više. Pošto smo mi odgovorni učitelji, spremni smo da kažemo kada nešto ne znamo. Pa ne mogu svi sve znati, zar ne, a i nije sramota ne znati. Mnogo više štete može doneti pogrešan odgovor ili savet, samo zato jer smo ubeđeni da nešto znamo. Elem, naša Jelena hoće da zna više o Pozdravu Suncu i počinje da istražuje. Za početak ona surfuje internetom i ciljano produbljuje dosadašna znanja koristeći pretraživače, npr. Google. Međutim na internetu materijala kol‘ko ‘oćeš. Svega ima. I proverenih i neproverenih informacija, i gluposti i praznoverja i gurua i iscelitelja i svetaca… Da prase poludi, što bi rekli u Vojvodini. 

Nakon što je pročitala nekoliko članaka i pogledala nekoliko videa na temu Pozdrav Suncu, Jelena je došla do prvih zaključaka. Na osnovu ovih zaključaka ona je formirala mišljenje odnosno pretpostavku koja glasi: Pozdrav Suncu je striktno određen niz jogijskih vežbi, star nekoliko hiljada godina, koji se ispravno radi jedino u aštanga joga tradiciji. Ovim je Jelena već napravila treći korak karakterističan za naučni metod: formiranje hipoteze, odnosno pretpostavke. Potpuno ponosna na svoj učinak i prve zaključke Jelena saopštava koleginici kako je pronašla odgovor na veliko pitanje. Međutim, koleginica joj kaže da to nije tačno, jer u njenoj školi, koja – kako ponosno ističu – pripada biharskoj joga tradiciji, tvrde da se Pozdrav Suncu ispravno izvodi samo u školama koje prate ovu granu joge. Osim toga koleginica joj kaže da aštanga joga nije isto što i aštanga vinjasa joga i da bi i to trebalo dublje istražiti.

Pomalo zbunjena, pomalo razočarana, Jelena shvati da joj pretpostavka nije potpuno ispravna i kreće u dalja istraživanja… a svi znamo šta bi u takvoj situaciji rekla Hermiona Grejndžer: „When in doubt, go to the library“, u slobodnom prevodu: ako te nešto muči, pravac biblioteka.

Tako se naša Jelena uputi u biblioteku i krene da istražuje dalje. Biblioteka je u ovom slučaju metafora za dalje istraživanje. Ne nužno biblioteka kao zgrada u kojoj se nalaze knjige. Mada može i to. Jelena na ovaj način proverava pretpostavku (hipotezu) koju je imala, a koju joj je prijateljica poljuljala. Ona pita druge učitelje, traži dodatne izvore, konsultuje se sa kolegama. Upoređuje izvore. Čita literaturu. Hvata beleške. Gleda video materijale, vežba, proba… Jezikom nauke rečeno Jelena u ovoj fazi istraživanja Jelena eksperimentiše i skuplja podatke. Ona ne samo da čita, već i proba različite Pozdrave Suncu koje je kroz dodatna istraživanja upoznala, a za koje brojne tradicije tvrde da su samo njima svojstveni i jedino se na njihov način korektno i ispravno rade. Pored toga ona priča i sa drugim vežbačima, učiteljima joge, akademcima koji takođe istražuju… To su dakle i četvrti i peti korak u naučnom metodu: istraživanje postojećih materijala (na ramenima džinova) i njihova provera kroz eksperiment, odnosno testiranje. Jelena skuplja podatke uredno zapisujući, intervjuišući i upoređujući različite pozdrave. Na taj način ona je sebe dovela u priliku da detaljno i temeljno analizira (šesti korak) i proveri svoju polaznu pretpostavku (treći korak) koju je ionako formirala prateći samo jednu učiteljicu i par popularnih izvora na internetu koje joj je ona dala.

Da se podsetimo Jelenina pretpostavka, odnosno hipoteza, je glasila: Pozdrav Suncu je striktno određen niz jogijskih vežbi, star nekoliko hiljada godina, koji se ispravno radi jedino u aštanga tradiciji.

Na osnovu analize podataka Jelena dolazi do nekoliko zaključaka:

1) najveći broj škola odnosno tradicija tvrdi da baš oni podučavaju autentični način izvođenja Pozdrava Suncu. Sa tim u vezi ona zaključuje da…

2) … ne postoji jedan ispravan način izvođenja Pozdrava Suncu. Pozdrav Suncu je plod ljudskog stvaranja, a ne neka božanskim promišljanjem kreirana sekvenca zapisana na palminom listu, koji više ne postoji jer ga spalila munja ili si je pojeli mravi i to baš u trenutku kada ga je video samo taj jedan guru i jedini ga on zapamtio.

3) Bazirano na naučnim, istoriografskim istraživanjima, o čemu je već bila informisana tokom našeg kursa, Jelena sada zna da Pozdrav Suncu uopšte nije star nekoliko hiljada godina, nego oko stotinak, ako i toliko. Ona je takođe naučila da vežbe koje se rade upšte nisu ekskluzivno „jogijske“ nego da podjednako pripadaju, odnosno da su preuzete iz drugih (fis)kultura.  

4) Saznala je i da o Pozdravu Suncu – a i o jogi generalno – dostupno pregršt informacija. Većinu čine neproverena mišljenja, komentari i interpretacije, i svaki bi zaključak trebalo donositi vrlo oprezno. 

5) Pozdravi Suncu, kao i uostalom i joga, se mogu izučavati iz perspektive različitih disciplina. Svaka od tih perspektiva ima svoje prednosti i nedostatke i sve bi ih trebalo primenjivati za zdravom dozom skepse i sumnje.

6) Kao i Pozdrav Suncu, i sama joga je proizvod ljudskog uma i promišljanja, a ne fizička veličina ( gravitacija, energija, sila, ubrzanje…). Sa tim u vezi su analitički i kritički pristup i stavljanje u kontektst presudni kod donošenja zaključaka.

7) Usput je kao nus-proizvod svog istraživanja saznala i da termin aštanga joga ne pripada jednom stilu, nego da je u pitanju pozajmljen termin koji se koristi za osam aspekata joge kao praktične filozofije i načina života star oko dve hiljade godina. Sa tim u vezi saznala je i da bi sam stil, nastao sredinom XX veka, mogao biti nazvan aštanga vinjasa joga.

Naučni metod i kurs za instruktore joge – Zaključak

Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica je dakle prvo shvatila da njena pretpostavka nije tačna. Međutim ona zbog toga nije ni tužna ni razočarana. Naprotiv! Jelena je jako srećna jer je mnogo novog naučila. I ne samo to. Ona je naučila i kako da uklopi naučni metod i kurs za instruktore joge. 

Pored toga Jelena je shvatila i da ne postoji definitivni odgovor na pitanje koje nju interesuje, te da su šanse da će se njeno trenutno znanje promeniti, kada nova saznanja izađu na svetlost dana. Ona se čak nosi mišlju da putuje u Indiju i tamo se posveti istraživanju u lokalnim bibilotekama, ne bi li na taj način i sama dodatno doprinela kurpusu znanja o jogi, toj veoma praktičnoj filozofiji i stilu života koji su joj puno dobra doneli.

Tako je to naučila kod nas. Tako mi to radimo.

A vi, kako vi?

Kako vi doživljavate princip da bi nauka trabalo da bude u službi učitelja joge?