Članak Joga sutre – Prvo poglavlje – O usredsređenosti – Savremeno čitanje sastavljen je iz dva dela. Prvi, uvodni deo sadrži sažetak prvog poglavlja, jednu vrstu pomoći lakšem razumevanju. Drugi deo posvećen je samim sutrama i Mihailovom savremenom, minimalističkom i sekularnom čitanju.
Ovde na stranici nudimo samo prvo poglavlje. Iscrpnije i detaljnije o Patanđaliju i Joga sutrama možete saznati čitajući u KNJIZI, na BLOGU ili slušajući PODKAST.
Joga sutre – Prvo poglavlje – O usredsređenosti – Savremeno čitanje – 1 DEO
Patanđali – Joga Sutre je filozofski spis ukorenjen u tradicijama nastalim mešanjem brojnih kultura na indijskom potkontinentu. Joga sutre nam nude smernice na putu postizanja mentalne discipline, te unutrašnjeg mira i važe nezavisno od verskih ili duhovnih uverenja. Celokupan tekst sastavljen je od 195 aforizama i predstavlja spoj filozofije, etike i praktičnih smernica, od kojih se 51 sutra nalazi u prvom poglavlju. Prvo poglavlje, Samadi Pada, ovde prevedeno sa „O usredsređenosti“, postavlja temelje celom radu, nudeći osnovne principe na putu samoproučavanja i samoprihvatanja te postizanja unutrašnje ravnoteže.
Centralni iskaz prvog poglavlja je druga sutra, u Mihailovoj interpretaciji: joga je (proces, metod) smirivanje tokova misli. Izjava se može tumačiti kao poziv da postanemo svesni svojih misli i emocija, s ciljem postizanja mentalne stabilnosti i jasnoće, unutrašnjeg mira i tišine, te oslobađanje od nemirnih misli koje nam često preplavljuju um. Patanđali nas ovde zapravo stavlja pred izazov ravijanja svesti o mogućnosti kontrole sopstevnih misli i to sve na putu ka stabilnosti i harmoniji.
Prvo poglavlje je temelj cele zbirke i uvodi nas u suštinu jogijskog puta, istražujući osnovne pojmove i principe koji će voditi praktičara ka razumevanju sopstva, ka poimanju autentičnog i istinskog „ja“, ako tako nešto uopšte postoji. Sama ideja vrti se oko doživljaja tzv. „prosvetljenja“ u trrenutku kada posmatrač upozna i prihvati svoje istinsko ja i to ne samo na nivou teorijskog shvatanja, nego i na nivou transformativnog iskustva koje menja ne samo našu percepciju sebe, nego i sveta oko nas.
Prva sutra „Sada počinjemo sa učenjem joge nas ustvari poziva da se fokusiramo ne samo na sadašnji trenutak nego i na aktivno uključivanje u praksu samoproučavanja i razvijanja unutrašnje harmonije i to sada, bez odlaganja. Na ovaj način Patanđali postavlja ton za ozbiljan pristup jogijskoj praksi i naglašava važnost sadašnjeg trenutka.
Prvo poglavlje Patanđalijevih Joga Sutri je jedna vrsta vodiča, podsetnika, upitstva za razvijanje emocionalne inteligencije, mentalne discipline i unutrašnje ravnoteže, bez obzira na versku afilijaciju. Ono nam nudi univerzalne principe, relevantne za svakodnevni život, istovremeno nas podstičući da istražujemo i razvijamo sopstveni potencijal, bez obzira na kulturne, verske ili druge različitosti. Patanđali nas poziva da prvo okrenemo pogled ka unutra i istražimo unutrašnje prostranstvo te da odatle – svesni „sopstvene“ perspektive krenemo u tumačenje sveta koji nas okružuje.
Joga sutre – Prvo poglavlje – O usredsređenosti – Savremeno čitanje – 2 DEO
1.1 Sada počinjemo sa učenjem joge.
1.2 Joga je smirivanje tokova misli.
1.3 Na taj način upoznajemo istinske sebe.
1.4 U protivnom se poistovećujemo sa sopstvenim mislima.
1.5 Pet je vrsta tokova misli, a mogu nam biti korisne i beskorisne.
1.6 To su: tačna znanja, pogrešna znanja, predstave, snovi i sećanja.
1.7 Tačna znanja stičemo direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem postojećih znanja.
1.8 Pogrešna znanja (zablude) nisu utemeljenja u stvarnosti.
1.9 Predstave su znanja bazirana samo na rečima, bez supstance.
1.10 Snovi su tokovi misli nastali u nesvesti.
1.11 Sećanja su iskustva ostala iz prošlih vremena.
1.12 Tokove misli smirujemo vežbom i nevezivanjem.
1.13 Vežba je rad na smirivanju tokova misli.
1.14 Dugoročna, neprekidna i posvećena vežba je stabilna.
1.15 Nevezivanje (ravnodušnost) je nadvladavanje želje za čulnim objektima.
1.16 Vrhunsko nevezivanje je potpuna pobeda nad željom za materijalnim i rezultat je spoznaje razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta.1.17 Promišljanje, zaključivanje, spoznaja i samospoznaja plod su i prate svesnu koncentraciju (namerno smirivanje uma).
1.18 Čak i kada svesnom koncentracijom smirimo tokove misli, ostaju tragovi u podsvesti.
1.19 I za materijaliste i za one u potrazi za duhovnošću, miran um je u vezi sa svetom oko nas.
1.20 Neke ka svesnom smirivanju uma vode vera, hrabrost, upamćeno, usredsređenosti i mudrost.
1.21 Miran um je najbliži posvećenima.
1.22 Mala, srednja ili velika posvećenost određuju dužinu puta.
1.23 Spoznaja se može dostići i predavanjem Apsolutnom.
1.24 Apsolutno je drugačije od svega. Ono je netaknuto smetnjama, postupcima i njihovim posledicama, kao i namerama.
1.25 Neprikosnoveni je nosilac klice sveznanja.
1.26 Netaknuto vremenom, ono je učitelj svih učitelja.
1.27 Zvuk mu je odjek sloga OM.
1.28 Ponavljanjem sloga OM ono se otkriva.
1.29 Tako se dostiže unutrašnja spoznaja i otklanjaju prepreke.
1.30 Prepreke ka mirnom toku misli su: bolest, malaksalost, sumnjičavost, bezobzirnost, lenjost, rasejanost, pogrešna perspektiva, nepostojanost i nestabilnost.
1.31 Pratnja su im: patnja, potištenost, drhtavica, loš udah i izdah.
1.32 Da bismo ih otklonili vežbamo fokus, koncentraciju.
1.33 Do mirnog uma stižemo ljubaznošću, saosećanjem, radošću, i ravnodušnošću prema dobru i zlu, dobitku i gubitku.
1.34 Osvešćivanjem izdaha i zadržavanja daha.
1.35 Um smirujemo i usmeravanjem pažnje na jedan objekt trenutnog iskustva.
1.36 ili na blistavost spokoja oslobođenog od patnje,
1.37 nevezivanjem za čulne želje,
1.38 razmišljanjem o znanjima stečenim u jogijskom polusnu,
1.39 pažnjom na objekat po želji.
1.40 Čoveku mirnog uma, veština se proteže od najsitnije čestice do beskraja.
1.41 Miran tok misli čist je kao kristal i jasno pokazuje povezanosti i odvojenosti posmatrača, posmatranja i posmatranog.
1.42 Predstave – bazirane samo na rečima – uznemiruju ga i zamućuju čistoću.
1.43 Kada prestanu sećanja i um je slobodan od predstava, spoznaje se suština posmatranog.
1.44 Tako se osvešćuju finese i nijanse misaone i intuitivne spoznaje.
1.45 Što je um slobodniji od predznanja, objekat spoznaje je jasniji.
1.46 Ipak, i ovakve spoznaje ostavljaju tragove.
1.47 Jedino jasna, suštinska spoznaja vodi spokoju.
1.48 Ona donosi istinsku mudrost.
1.49 Ona je drugačija od znanja stečenih proučavanjem i zaključivanjem.
1.50 Istinska mudrost nadjačava druge spoznaje.
1.51 Kada je i ona smirena, nastaje usredsređenost koja ne ostavlja tragove.
Ovde se završava prvo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patandjali
Iscrpnije i detaljnije o Patanđaliju i Joga sutrama možete čitati u KNJIZI, na BLOGU ili slušajući PODKAST.