Škola za instruktore joge, ili kako prilagoditi i primenjivati naučni metod je priča o…
… jednog izmišljenoj Jeleni, polaznici našeg kursa za instruktore joge,
… našoj školi za joga instruktore u kojoj negujemo analitičko i kritičko razmišljanje i
… naučnom metodu i kako ga prilagoditi i primeniti na proučavanje joge kao discipline.
Drugačije rečeno, ovim tekstom pojašnjavamo kredo Minimal joga škole za instruktore i suštinu našeg pristupa jogi. Bavimo se naučnim, istraživačkim metodom i to na praktičnom primeru naše imaginarne polaznice Jelene i njene želje da se ozbiljno i studiozno pozabavi temom koja je baš zanima „Pozdrav Suncu“.
Kakav je ovo spoj? Naučni metod i škola za instruktore joge
Odgovor na ovo pitanje leži u potrebi da svemu što radimo damo dobre osnove i stabilan temelj. Druge ljude verovatno pokreću druge stvari. Nas je osnivanje škole za instruktore joge stimulisalo da nauku, odnosno naučni metod, prilagodimo i stavimo u službu naših polaznika, budućih učitelja joge i iskoristimo ga kao jedan od definišućih principa našeg pristupa jogi, jer znanje i nauka (bi trebalo da) oslobađaju od praznoverja i zloupotrebe moći.
To, između stalog, konkretno znači da će svi polaznici Minimal joga škole tokom kursa za instruktore joge, biti ukratko upoznati sa tim kako funkcioniše naučni metod i stimulisani da rade po tim principima. Osnovni cilj nam je da buduće učitelje naučimo kako da se kritički odnose prema nama, sebi i jogi, da konstantno preispituju autoritete (a najviše nas!), da razdvoje bitno od nebitnog, da se informišu iz više izvora i nauče kako da prepoznaju kvalitet istih… Po našem dubokom ubeđenju, najbolji način da to postignemo je primenom naučnog metoda.
Kako funkcioniše spoj naučnog metoda i škole za instruktore joge
U joga okruženju je vrlo rasprostranjena jedna vrsta antiintelektualizima. Tendenciozno se zanemaruje racionalnost i dodaju joj se negativne karakteristike. Istovremeno se intuiciji, osećanjima, „energiji“, „vibracijama“ itd. pripisuje velika vrednost, individualno iskustvo se ističe u prvi plan, a ljudi se podstiču da se prepuste nekakvom „prirodnom“, „unutrašnjem“, „urođenom“, „iskonskom“ putu. Naš pristup je drugačiji.
Nekima će ovo možda zvučati kao iznenađenje, ali racionalnost je vrlo prirodna, unutrašnja, urođena, evolutivna osobina čoveka i ne bi je trebalo zanemariti. Da ne bude zabune, ne bi trebalo potpuno zanemariti ni osećaj i osećanja. Međutim da bi postali dobri, ili još bolje odlični, instruktori i instruktorke joge, veoma je važno da analitički i racionalno rasuđujemo, i da naravno budemo empatični kako prema sebi, tako i prema drugima. Jedno ne isključuje drugo.
Naučni metod je sistematičan proces kojim (neki) ljudi, kao racionalna bića, dolaze do novih saznanja koristeći posmatranje, eksperimente, analizu i kritički osvrt kako na rezultate tako i na sam proces sticanja znanja. Znanje do kojeg se na ovaj način dolazi slovi za relevantno i pouzdano sve do trenutka dok ga nova saznanja – koja podležu strogim kriterijumima naučnog metoda – ne dopune ili u potpunosti ne odbace.
Verovatno najpoznatiji primer kako „znanje“ postaje irelevantno je misao da je planeta Zemlja centar univerzuma i da se Sunce okreće oko nje. Ovu ideju je još u antičkoj Grčkoj obacio Aristarh sa Samosa, a nakon toga, tokom renesanse Nikola Kopernik, pa Galileo Galilej, a kasnije i brojni drugi naučnici (Njutn, Kepler…) koji su ličnim doprinosima poboljšali razumevanje sveta oko nas.
Drugi dobar primer je Darvinova teorija evolucije i sila dokaza da je čovek plod evolucije, a ne nekakvog božanskog plana ili intervencije. Demistifikujući – u najlepšem smislu te reči – zablude i praznoverja, ovi hrabri ljudi su uglavnom bili osuđeni od strane popularnog mišljenja.
Ni ne sanjajući da se na bilo koji način poredimo sa tim veličinama, naša je odluka da – u skladu sa svojim skromnim mogućnostima – doprinesemo demistifikaciji joge i tu praktičnu i itekako korisnu filozofiju i način života, za početak smeštanjem u kontekst, oslobodimo suvišnih narativa, zabluda i praznoverja, kad god nam se za to ukaže prilika. Jedan od načina da to učinimo je da polaznicima naše škole za instruktore joge približimo primenu naučnog metoda i naučimo ih kako da analitički i kritički razmišljaju o jogi i jogijskim sadržajima.
Sedam koraka naučnog metoda kroz primer Pozdrav Suncu.
Otkad je sveta i veka prvi korak je uvek bio i ostao interes. Ne interes u smislu finansijska dobrobit, nego interes u smislu želje za boljim upoznavanjem nekog fenomena. Da bi bilo šta u životu pokrenuli, prvo se moramo zainteresovati za to nešto i zapitati se: šta je to zapravo?, kako je nastalo?, kako funkcioniše?, u kom pravcu bi moglo da vodi?…
To nešto ćemo ovde nazvati PROBLEM, u najlepšem smislu te reči. Dakle, ne problem u negativnom kontekstu, nego problem kao tema koja nas zanima, kao izazov kojem bi trebalo „izaći na crtu“ i rešiti ga. To ne predstavlja ništa drugo do želju da pronađemo odgovor na pitanje koje nas „muči“. Dakle, polazimo od toga da postoji želja za (sa)znanjem, odnosno da prepoznajemo problem i želimo ga rešiti tražeći odgovore koji će upotpuniti naše znanje. U najboljem slučaju ne samo naše, nego i znanje našeg okruženja, pa – što da ne – i čitavog čovečanstva.
Jelena, polaznica škole za joga instruktore i Pozdrav Suncu
Evo i našeg primera: Jelenu, polaznicu naše škole za joga instruktore zanima Pozdrav Suncu. To i nije neka strašno interesantna stvar, s obzirom na to koliko je Pozdrav Suncu poznat i u i van jogijskog sveta. Naša Jelena, koje evo već dve godine vežba jogu, je osetila brojne prednosti prakse ne samo ove sekvence, nego i posturalne joge uopšte. Upravo zbog toga što je osetila na ličnom primeru, Jelena se odlučila da produbi svoja znanja i upiše našu školu za instruktore joge. U svojoj dosadašnjoj jogijskoj praksi, Jelena se vrlo često susretala sa pojmom Pozdrav Suncu. Ono što je do sada pročitala, videla na internetu i shvatila iz lične prakse moglo bi se opisati sledećim rečima: Pozdrav suncu je niz sastavljen od nekoliko telesnih poza, povezanih u seriju, odnosno sekvencu. Dakle, naša Jelena u glavi već ima kakav-takav odgovor na pitanje: šta?, međutim ona želi za sazna više. Nju zanimaju i odgovori na pitanja: zašto?, kako?, (od) kada?….
Vođena sopstvenom željom, Jelena kreće u istraživanje. A istraživanje je već drugi korak u primeni naučnog metoda. Ona prvo pita nas, svoje učitelje joge. To je sasvim uobičajeno i očekivano. Naravno, naša je obaveza da joj u toku kursa objasnimo sve što je po planu, programu i standardima škole za joga instruktore. Na našem kursu mi smo se, verujte, vrlo intenzivno pozabavili ovom temom i posvetili joj veoma ozbiljnu pažnju.
Međutim, i mi smo samo ljudi i sigurno ne znamo sve, a Jelena ipak želi još više. Pošto smo mi odgovorni učitelji joge, spremni smo i da kažemo kada i ako nešto ne znamo. Pa ne mogu svi sve znati, zar ne, a i nije sramota ne znati. Mnogo više štete može doneti pogrešan odgovor ili savet, samo zato jer smo ubeđeni da nešto znamo. Elem, naša Jelena hoće da zna mnogo više o sekvenci Pozdrav Suncu i počinje sopstveno istraživanje. Za početak, ona surfuje internetom i na taj način ciljano produbljuje dosadašnja znanja koristeći pretraživače, npr. Google ili veštačku inteligenciju, itd. Ali na internetu je materijala kol‘ko ‘oćeš, a i veštačka inteligencija „halucinira“ i daje netačne odgovore pa ih onda opovrgava, pa daje nove… Ma, svega ima. I proverenih i neproverenih informacija, i onih pogrešnih i gluposti i praznoverja i gurua i iscelitelja i svetaca… Da prase poludi, što bi rekli u Vojvodini.
Nakon što je pročitala par onlajn članaka i pogledala isto toliko jutjub videa na temu Pozdrav Suncu, Jelena je došla do prvih zaključaka. Na osnovu ovih zaključaka ona je formirala svoje prvo informisano mišljenje odnosno pretpostavku koja glasi: Pozdrav Suncu je striktno određen niz jogijskih vežbi, star nekoliko hiljada godina, koji se ispravno radi jedino u aštanga joga tradiciji. Ovim zaključkom, odnosno oformljenim mišljenjem, Jelena je napravila treći korak karakterističan za naučni metod koji se zove formiranje hipoteze, odnosno pretpostavke. Potpuno ponosna na svoj učinak ona saopštava koleginici Milici kako je KONAČNO pronašla odgovor na veliko pitanje tj. rešila problem koji je imala. Međutim, Milica joj saopštava da to nije tačno, te da u njenoj školi, koja – kako ponosno ističu – pripada biharskoj joga tradiciji, kažu da se Pozdrav Suncu ispravno izvodi samo u školama koje pripadaju samo ovoj tradiciji. Osim toga koleginica Milica joj kaže i da aštanga joga nije isto što i aštanga vinjasa joga, pa i da bi i to trebala malo dublje istražiti.
Pomalo zbunjena, pomalo razočarana – ali i dalje odlučna da nađe odgovor na sebi zadato pitanje – Jelena shvata da joj pretpostavka nije ispravna i kreće u dublja istraživanja, a svi znamo šta bi u takvoj situaciji rekla Hermiona Grejndžer: „When in doubt, go to the library!“, u slobodnom prevodu: ako nisi sigurna, pravac biblioteka!
Jelena u „biblioteci“
I tako se naša Jelena uputi u biblioteku i krene da istražuje dalje. Biblioteka je u ovom slučaju metafora za dalje istraživanje. Ne nužno biblioteka kao zgrada u kojoj se nalaze knjige. Mada može i to. Jelena na ovaj način proverava pretpostavku (hipotezu) koju je imala, a koju joj je Milica poljuljala. Ona traži nove, proverene izvore i upoređuje ih sa starim, konsultuje se sa kolegama. Čita dodatnu literaturu. Hvata beleške. Gleda nove video materijale, vežba, proba… Jezikom nauke rečeno Jelena je u fazi istraživanja u kojoj skuplja podatke i eksperimentiše. Dakle, ne samo da čita, već i proba različite Pozdrave Suncu koje je kroz dodatna istraživanja upoznala, a za koje brojne tradicije (naravno) tvrde da su samo njima svojstveni i jedino se na njihov način korektno i ispravno rade. Pored toga Jelena priča i sa drugim vežbačima, učiteljima joge, akademcima koji takođe istražuju… To su već i četvrti i peti korak u naučnom metodu: istraživanje postojećih materijala (na ramenima divova) i njihova provera kroz literaturu, eksperiment, testiranje… Jelena sve vreme sakuplja podatke uredno zapisujući, intervjuišući i upoređujući različite pozdrave. Na taj način ona je sebe dovela u poziciju da detaljno i temeljno analizira (šesti korak) i proveri svoju polaznu pretpostavku koju je ionako formirala prateći samo popularne izvore na internetu.
Da se podsetimo Jelenina pretpostavka, odnosno hipoteza (↑ treći korak), je glasila: Pozdrav Suncu je striktno određen niz jogijskih vežbi, star nekoliko hiljada godina, koji se ispravno radi jedino u aštanga tradiciji.
Jelena donosi nekoliko zaključaka
Na osnovu iscrpnog istraživanja i detaljne analize prikupljenih podataka Jelena donosi nekoliko zaključaka:
1) najveći broj joga škola odnosno stilova – koje sebe veoma rado nazivaju i tradicijama – tvrdi da baš oni podučavaju jedini autentični način izvođenja sekvence Pozdrav Suncu. Sa tim u vezi ona zaključuje da…
2) … je to teška besmislica, te da ne postoji jedan ispravan način izvođenja Pozdrava Suncu. Pozdrav Suncu je plod ljudskog stvaranja, a ne neka božanskim promišljanjem kreirana sekvenca zapisana na palminom listu, koji više ne postoji jer ga spalila munja ili su je pojeli mravi i to baš u trenutku kada ga je video samo taj jedan guru i jedini ga on zapamtio.
3) Bazirano na naučnim, istoriografskim istraživanjima, o čemu je već bila informisana u našoj školi za instruktore joge, Jelena sada zna da Pozdrav Suncu uopšte nije star nekoliko hiljada godina, nego oko stotinak, ako i toliko. Takođe, ona je naučila i da vežbe, odnosno asane koje ga čine upšte nisu ekskluzivno „jogijske“ nego podjednako pripadaju, odnosno da su preuzete iz drugih (fis)kultura i adaptirane u skladu sa kulturom podneblja.
4) Saznala je i da je o Pozdravu Suncu – a i o jogi generalno – dostupno pregršt informacija. Većinu čine neproverena mišljenja, komentari i interpretacije raznoraznih samozvanih gurua, i da bi svaki zaključak trebalo donositi vrlo oprezno.
5) Jelena je shvatila i da se Pozdravi Suncu, kao i uostalom i joga uopšte, mogu izučavati iz perspektive različitih disciplina. Svaka od tih perspektiva ima svoje prednosti i nedostatke i sve bi ih trebalo primenjivati za zdravom dozom skepse i sumnje. Kao i Pozdrav Suncu, i sama joga je proizvod ljudskog uma i promišljanja, a ne fizička veličina (gravitacija, energija, sila, ubrzanje…). Sa tim u vezi su analitički i kritički pristup i stavljanje u kontektst presudni kod donošenja zaključaka.
6) Usput je kao nus-proizvod svog istraživanja saznala i da termin aštanga joga ne pripada jednom stilu, nego da je u pitanju pozajmljen termin koji se koristi za osam krakova, odnosno osam aspekata joge kao praktične filozofije i načina života star preko dve hiljade godina. Sa tim u vezi saznala je i da bi sam taj popularni stil, nastao tek u sredinom XX veka, pre trebalo nazvati aštanga vinjasa joga, ako uopšte ovo aštanga i ima nekog smisla u tom kontekstu.
Naučni metod i škola za instruktore joge – naš zaključak
Jelena kao jogina, istraživačica i naučnica je dakle prvo shvatila da njena pretpostavka nije tačna. Međutim ona zbog toga nije ni tužna ni razočarana. Naprotiv! Jelena je jako srećna jer je mnogo novog naučila. I ne samo to. Ona je naučila i kako da uklopi naučni metod i kurs za instruktore joge.
Pored toga Jelena je shvatila i da ne postoji definitivni odgovor na pitanje koje nju interesuje, te da su šanse da će se njeno trenutno znanje promeniti onda kada nova saznanja izađu na svetlost dana. Ona se čak nosi mišlju da putuje u Indiju i tamo se posveti istraživanju u lokalnim bibilotekama, ne bi li na taj način i sama dodatno doprinela kurpusu znanja o jogi, toj veoma praktičnoj filozofiji i stilu života koji su joj puno dobra doneli.
Tako je to naučila kod nas.
Tako mi to radimo.
A vi, kako vi pristupate jogi?
Kako vi doživljavate princip da bi nauka trabalo da bude u službi učitelja joge?