Šta je meditacija?

Sta je meditacija

Šta je meditacija? je jednostavno pitanje, al’ je odgovor kompleksan. Razlog je verovatno što se u međuvremenu puno tehnika naziva meditacijom. U psihologiji i neuronaukama, koje se najintenzivnije bave ovom temom, jedna od definicija kaže:

“Pojam meditacija podrazumeva grupu vežbi pažnje i prisutnosti, kako bi se psihički procesi podvrgnuli voljnoj kontroli, sa ciljem poboljšanja opšteg mentalnog zdravlja i razvoja specifičnih karakteristika kao što su unutrašnji mir, jasnoća i koncentracija.”

Suština je dakle da je meditacija proces namernog i kontinuiranog usmeravanja pažnje na jedan aspekt trenutnog iskustva. To je zajednički imenitelj za sve vrste meditacije: namerno uprošćavanje, ili bolje rečeno, sužavanje pažnje na samo jedan objekt. Objekt može biti dah, misao ili više njih, neka emocija, telo, izvor svetlosti, mantra, vizualizacija, Bog, ideja itd.  Kako je Minimal joga sekularna, kritički orjentisana, savremena škola joge mi se držimo informacija baziranih na naučnim istraživanjima. Drugim rečima pokušavamo da demistifikujemo tu veoma korisnu ljudsku umotvorinu oslobađajući je dodatnih narativa čiji je zadatak vazda bila i ostala moć i njeno održanje.

Koje vrste meditacije postoje?

Rekli smo gore da je namerno usmeravanje pažnje zajedničko za sve vrste meditacije. Sa tim u vezi postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno praviti bilo kakve tipologije. Ali dobro, mi volimo da razmišljamo i kategorijama i pregradama – što je sasvim korisno i u redu – pa hajde i da pokušamo da odgovorimo na pitanje koje vrste meditacije postoje.

Najvažniji kriterijum, kada govorimo o vrstama meditacije, je kontekst u kojem je neka tehnika nastala ili se praktikuje. To na prvom mestu zavisi od kulture i religije karakteristične za dato podneblje.

Zašto religije? Pa zato što je religija jako dugo igrala veoma važnu ulogu u tumačenju sveta oko nas i u nama. Dugo je važila za neprikosnoveni autoritet u oblasti. Sa tim u vezi danas govorimo o budističkim, hinduističkim, daoističkim itd. meditacijama i o hrišćanskim, muslimanskim ili hebrejskim molitvama. A šta je zajedničko za sve? Pa usmeravanje pažnje! Istočnjačke religije – shodno učenju koje propagiraju – pažnju usmeravaju uglavnom na ovozemaljske stvari. To su uglavnom telo, dah, emocije. Avramske religije se gotovo uvek obraćaju Bogu. Nekakva  hibridna verzija kod istočnjačkih, darmičkih sistema, su pojedine tehnike ukorenjene u Hinduizmu koje se preko mantre obraćaju nekom od božanstava.

Sekularni tipovi meditacije crpe inspiraciju iz ovih ranih tumačenja, ali su oslobođeni od verskih narativa. To znači da sekularne tehnike meditacije uglavnom barataju pojmovima koji nemaju versku konotaciju.

Kako meditirati?

Sta je meditacijaŠto češće i što duže to bolje. Ali i odgovor na pitanje kako meditirati takođe zavisi od konteksta, odnosno vrste meditacije.  Da se ne bi ponavaljali, kod ovog pitanja ćemo se držati vrlo praktičnih kategorija. Ono što nije na odmet ponoviti, glasi: meditacija je usmeravanje i održavanje pažnje na jednom objektu odnosno aspektu trenutnog iskustva.

U zavisnosti od kretanja meditacija može biti statična i dinamična. Statične meditacije su one u kojima je telo u sedećem ili ležećem položaju. Da li će se neko odlučiti sa sedenje ili ležanje zavisi od ličnih afiniteta. Onima koji ne mogu ostati budni tokom meditacije preporučuje se sedeći položaj sa pravom kičmom. Ne, to ne znači da ne postoje tehnike koje uključuju i spavanje. To samo znači da postoji razlika u kvalitetu pažnje u budnom stanju i tokom spavanja. Dinamične meditacije su one u kojima se krećemo kao npr. joga, tai či, či gong, meditativna šetnja i sl.

Pored toga meditacija može biti formalna i neformalna.  Formalna praksa je jasno definisana vremenom, prostorom i načinom. Dakle svaki dan na mom mestu za meditaciju, u tačno vreme sedim i meditiram pola sata.  To je formalna meditacija. Neformalna meditacija je usredređenost na ono što trenutno radimo npr. pranje zuba, pranje sudova, disanje dok se vozimo prevozom ili liftom… U neformalnu meditaciju spadaju i kratke pauze tokom dana u toku kojih npr. obraćamo pažnju na samo jednu senzaciju.

Meditacije takodje mogu biti vođene i samostalne. Vođene su one u kojima se prate instrukcije učitelja meditacije i one su gotovo po pravilu formalne jer zahtevaju prisustvo. Međutim u vreme digitalnih medija i prisustvo je izgubilo na značaju. Samostalne meditacije podrazumevaju izvođenje naučene tehnike bez instruktora.

Kako meditirate je dakle takođe prilično kontekstualno. Bez obzira na vrstu meditacije važno je da vam je garderoba udobna. Osim toga, iz istog razloga iz kojeg se preporučuje uspravno sedenje, preporučuje se i meditacija na prazan stomak.

Čemu služi meditacija, odnosno zašto meditirati?

Počeli smo pitanjem šta je meditacija?, pa je red i da odgovorimo koja joj je svrha. Kao i svi proizvodi ljudskog uma, i meditacija se razvijala u skladu sa postojećim znanjima i društvenim okolnostima. Odgovor na pitanje žašto meditirati vrlo verovatno ležu u vekovnoj potrebi na čoveka da odgovori na posledice stresa.  To je vrlo verovatno i primarni motiv nastanka i razlog zašto je čovek razvio razne tehnike meditacije.

Kada kažemo stres mi uglavnom mislim na negativan stres, odnosno na prirodnu, biohemijsku reakciju tela na opasnost. Kada osetimo opasnost naše telo oseti snažnu potrebu za dodatnom energijom sa ciljem da izađemo iz opasne situacije. Da problem bude veći mi ljudi smo jedini u stanju da – oh ironije, zahvaljujući mogućnosti da razmišljamo – čak i od sitnice napravimo katastrofu. Time takođe provociramo i snažnu biohemijsku reakciju, bez ikakve realne potrebe. Razlog za poplavu kortizola – hormona stresa – u organizmu može biti čak i jedna obična negativna misao kojoj pridajemo veliku pažnju. A povećana koncentracija kortizola je razlog za brojna zapaljenja koja mogu imati dramatične posledice. Ova zapaljena vrlo često rezultiraju hroničnim oboljenjem cirkulatornog sistema, dijabetesom, artritisom, demencijom itd.

Velika je sreća, da smo u stanju da istu tu evolutivnu sposobnost da “uključimo mozak”, koristimo i sa ciljem da ograničimo efekte stresa. Istraživanja su pokazala da osobe koje meditiraju mnogo bolje kontrolišu količinu kortizola nakon stresa. A to dovodi do brojnih pogodnosti za organizam 

Dakle, šta je meditacija?

Zasto meditiratiZaključak je jasan: ako smo u stanju da u određenoj meri kontrolišemo sopstvenu percepciju stresa, u stanju smo i da posredno kontrolišemo i biohemijski odgovor organizma na isti. Dakle meditacija je na kraći rok odličan odgovor na trenutni stres i intenzivnu reakciju našeg imunog sistema. Osim toga meditacija nije samo “melem za dušu” nego ima i realne dugoročne posledice po zdravlje. Moglo bi se reći da je to jedna od potvrda teze da zdravlje vrlo često počinje “u glavi”. 

Zato je važno (i) meditirati.

Scroll to top